Učitelj

462 Стеван Д. Јовановић

њега почео бавити привредом одмах он добија већи економски значај од жене. Тиме му је, логички, следовало и веће право. Тада настаје велика револуција у човечанству, која се завршава победом мушкога пола над женским. Отац постаје старешина заједнице: матријархат се замењује патријархатом.

Даљим напретком рад се диференцира, људи се почињу бавити претежно једним занимањем; то није био стручан рад у данашњем смислу те речи, што је настало“ касније, већ је било главно занимање којему су се потчињавали други радови као спореднији и мање важни. Према врсти занимања људи су се делили на сталеже. Развитком приватне својине та подела се извршила према материјалном богатству. Најсиромашнији су били најнижи а најбогатији највиши. Са материјалним богатством иде и власт руку под руку. Са класном хијерархијом иде упоредо и хијерархија у врсти рада. Рад се дели на физички и психички или душевни и телесни. Први се сматра као нижи и треба да припадне нижој класи, а други је виши, управо рад за човека који има слободу кретања и мишљења. Физички рад се сматра као недостојан слободна човека. То је посао робова који су називани „живим машинама“. Предрасуда против физичког рада владала је кроз читаву историју. Ни данас не можемо рећи да донекле не постоји. Нерад је по тој предрасуди знак господства, слободе и повлашћености, док је физички рад знак ропства и потчињености. Не треба да се онда чудимо када Платон и Сенека, који имају још и данас тако велик утицај на свет, називају клешта, чекић и друге алате стварима које „обезбожавају људски ум“.

Продуктиван физички рад био је једини услов за културни и економски прогрес човечанства. Ма какав био друштвени систем, рад је био главни мотор који је покретао друштво. На систему ропства створена је грчка и римска култура. Рад робова је био плодно тле на којем је она поникла и имала услова да се развија. Подвојеност физичког и интелектуалног рада у историји није била тако велика у пракси колико у теорији. Уколико је њихова веза тешња, уколико је физички рад био више прожет интелектуалним, утолико је еволуција човечанства убрзавана. Тако у данашњем физичком раду примењена је скоро читава наука. Интелектуални и физички рад немогуће је одвојити. Уколико ове две врсте рада буду тешње везане и нераздвојене, њихово поље рада биће заједничко, где ће се стварати све савршенија дела за благостање и напредак човечанства. Тако се ствара „рад“ у коме хармонијски делују физичке и интелектуалне снаге.

П

Рад је битна карактеристика живота. Он је услов без којега се не може одржати ни појединац ни друштво. Од рада човек живи и радом се оспособљава за животну борбу. Рад је управо нужан за егзистенцију човека. Борба за егзистенцију постоји у основи живих бића. Та се борба манифестује у раду; према томе рад и живот су тесно везани и један другог условљавају. Док се ради,