Učitelj

468 Стеван Б. Јовићевић

Ш Која је од наставних метода најпогоднија за развитак кооперације» Најподеснија је раздвојна метода; док су методе показивања и метода уџбеника много слабије.

Б) Слободна вежбања и кооперација

Слободна вежбања су свакако врло згодно средство, да се школски подмладак вежба у социјалном мишљењу и социјалном делању. Она се изводе уз остале часове илиу засебним часовима, где се подмлатку постављају разни проблеми да их слободно решава. Тада се подмладак слободно изражава, самостално мисли и дела, а тиме се развија ум и воља. Наставник је ту више пасиван и помаже само у случају кад проблем премаша моћ васпитника.

Из области вежбања прво долазе у обзир дискусије. Оне могу бити обичне и социјализоване. Треба изабрати погодне предмете за дискусију. Неке примере наводи Др. Вићентије Ракић у „Дидактици“ (стр. 75). На пр. питање: зашто се деца пелцују у детињству» Или: шта је то зараза После ових постављених питања ученик размишља, да се деца пелцују ради заштите других од болести. Или питање: шта се ради у друштву да се спречи зараза Тада они долазе до извесне идеје о социјалној одбрани. Наставник испише на табли питање: шта чини општина за социјално здравље» Деца одговарају: одржава чистоћу улица, анализира воду за пиће, плаћа лекаре, даје лекове итд. Ученик то целокупно искуство протумачи са социјалног гледишта и о томе социјално мисли. После се постави питање: како деца могу помоћи одржању општег здравља» Одговори: личном чистоћом, одржањем чистоће у школи, на улици итд. Ту се обрати пажња на начине којима ученик сам може допринети остварењу општег задатка. Из породичног и школског живота може се наћи пуно погодних примера којима би се подмладак побуђивао да социјално мисли. Корисно је и изношење примера сарадње штампе и др. средстава. Али школски живот подесан је и за вежбање под“ млатка у социјалном делању. Ученици социјално делају кад пазе на чистоћу и ред у разреду и у школи; кад групно решавају задатке; кад раде у неким јавним трпезама или у некој болничкој служби.

За кооперацију су подесни пројекти извођени од појединих група. За социјално делање подесне су ђачке самоуправе и разна ђачка удружења за научне, књижевне и уметничке сврхе. Ту долазе: литерарно удружење, соколство, скаутизам, Друштво трезвености итд.

У свима ђачким удружењима подмладак се вежба да сарађује у некој организацији. За духовну културу су подесна литерарна удружења; за физичку и социјалну културу подеснији су Соколско друштво и скаутизам.

Скаутизам је једна врста социјалне школе а истовремено и школа развића ума и воље. Њихово је начело: бити што више у природи, прибављати све по строгој подели рада, физички савлабивати тешкоће и за све напоре бити „Увек спреман“!