Učitelj

508 Хроника

По свом садржају и самом предмету причања ове су приповетке разноврсне. Ипак је приметно нагињање родољубивој приповетци. Описују се патње и трагедија нашег народа, национални ускрс и принцип слободе — реално и осећајно али без сувишног лирског раслињавања. | Неколико приповедака друге врсте имају известан саркастичан тон. Писац је склон, а овде и нарочито способан да са нешто ироније исмеје. и жигоше наличје и негативну страну својих личности. Ђачки шеретлук, наставничке слабости; горопад једне старице, лажна младост једне уседелице, и т. сл. предмет су потемеха.

Међутим нашу пажњу ће привлачити највећма три до четири приповетке: на дечјег живота, које имају и своју психолошку основу. Овде се с нарочитом симпатијом према деци жели изразити активност и друге манифестације њиховог духа. Кров покрет и рад, игру и забаву, несташлук и подвиге опртава се природа дечје душе, реално и с правилним запажањем. Пишчева, је тенденција да уђе у сферу дечјих интереса и да прикаже углавном спољне изражаје њихове радљивости као спонтане, не улазећи дубље у побуде, интимне узроке ни унутарњи импулс свију тих аката.

Ове приповетке о деци спадају, потребно је истаћи, међу најбоље ако нен најбоље у целој збирци.

Дајући о књизи г. Ђорђевића позитиван суд ми морамо приметити и недостатке његових приповедака у колико их има. Иако вешт мајстор да опише и тако рећи наслика извесну средину, пластично оцрта пределе, људе, радњу, личности уопште — он ипак не успева да увек пронађе једну главну идеју = елементе своје приповести компонује око неког идејног стожера. Зато његове приповетке имају донекле карактер репортажа. При томе, натлашавамо, да је писац требао да поклони већу пажњу актуелнијим темама и да даје у свему типичније карактере. Осећа се и извесна оскудност у мотивима. Кад има згодан мотив г. Ђорђевић нам пружа добру приповетку а таквих је неоспорно већина у овој збирци.

Рад. Лалић

Хроника

БЕЛГИЈА

»Сћатпез бг15без« (Раскинути ланци) је наслов часописа, органа ученика осуђеничких школа, који уређују и издају сами млади осуђеници „и који постаје од тромесечја до тромесечја све занимљивији. „Он је дело осуђеника, који хоће да опет постану људи“. Ванредни божићни број има 64 стране, илустрован је и штампану две боје са пуно укуса. Фламанскоиздање (Уетртокеп Воејеп) овога броја није превод француског издања, као обично, већ садржи оригиналне чланке. Сћатпез бг1абез је леп напор, који заслужује потпору.

На једном месту један од уредника изражава се овако (октобарска свеска 1934): „То је нов ред код нас, који показује поверење учитеља према својим ученицима. Неки од чланова нашег круга могу да раде напољу без надзора. Ти млади људи од срца се старају о одржавању путева и баштица осуђеничке школе не примајући никакве награде за тај рад. Треба их видети кад раде за време велике жете, кад им зној цури низ срећна лица, са утиском за тих некоаико часова да ву слободни“.

Последња страна ове свеске завршава се овим позивом: „Ми се налазимо пред жалосном чињеницом: наша се библиотека. гаси. Ви, који сте на слободи: ви, који нас помажете својом претплатом, ви сте ти којима се обраћамо: имате ли књига за које мислите да би их се могли опростити, имајте доброту да их уступите нама и бићемо тиме врло задовољни. Јавите нам ако нам можете помоћи. Унапред вам кажемо: хвала!“