Učitelj

Филозофија и насшава 981

Филозофија и настава")

(едан поглед на >Филозофију наставе« рг. Артура Либерта крољ његову диалеБтику: (се чпа Ме дег Глајернб. Вегип, 1999).

= Од Милоша Р, Милошевића —

Спис Рг. Либерта, професора сада Београдског пређе Берлинског Универзитета, „Филозофија наставе“, показао се јединствен у својој врсти не само у нашој него и у страној педагошкој књижевности. Стога је тај спис морао изазвати наше живо интересовање и истаћи потребу, да се о њему проговори сасвим друкчије него што се то обично чини.

(Оно што код те јединствене појаве узима у захтев нашу пуну пажњу јесте особено име списа, којим се истиче филозофија. Али оно што се у тој особености показало као неочекивано, то је, да се у филозофију наставе уноси мешафизика и теорија сазнањал То је доиста нешто посћ те да сеуезеп. То је не само нешто неочекивано и нечувено већ и неразумљиво. То доиста мора да је нешто зопдеграг.

То сам одмах помислио, чим сам у предговору видео о каквој се ту филозофији наставе ради. У томе очекивању нисам се, нажалост, преварио, зли сам се ипак у нечему преварио. у мишљењу, да ће се та педагогизирана метафизика показати бар што је могуће разумљива. Међутим, показало се томе сасвим супротно: Филозофија наставе испала је што је могуће неразумљива.

У току читања могло се лако увидети, да пуној неразумљивости „Филозофије наставе“ разлог лежи колико у самој метафизици и теорији сазнања толико у уплитању диалектике, и то једне необичне, у историји филозофије непознате диалектике: диалектике која се противи свима познатим диалектикама, са гледиштем које се противи сваком досад познатом гледишту на свет, са принципима који искључују основне принципе телеологије да нашње и доданашње културе и методологије не само културног живота него и целокупне животне стварности.

т) Појава новог човека, проф. г. А. Либерта, на позорници југословенске филозофске и педагошке мисли, не само на Универзитетској катедри, већ и преко његовог дела „Философија наставе“ — сасвим природно изазива разнолико интересовање и иступање разлога рто ц Ккотта његових основних ставова из којих следују остали конкретни закључци. — Ранији приказ „Философије наставе“ г. Драгољуба Бранковића био је чисто информативне природе. Приказ г. Либертове филозофије од стране г. М.Р. Милошевића, не само да је простравији и критичнији, већ обухвата и сву ауторску дијалектику. Тако овај приказ, иако не скропулазно у потпуности, оно врло блиско врши улогу иманентне критике, која нам се чини као најбољи и најсавршенији облик критике уопште. Како приказ г. Милошевића иде не само до дна г. Либертове метафизике, него и до основних ставова сваке филозофије и њене везе с наставом, то ће он, претпостављамо, изазвати разумљиво интересовање свих читалаца Учишељевих, варочито оних које занима веза између филозофије и педагошких проблема.

Уредник. 34%