Učitelj

Другарство код сеоске младежи 517

што, пошто је било свесно, контролише свест и свестан рад.) У исказима дечака и младића показују се и навикавања, знања, искуства, сећања која се односе на свакодневни сеоски живот. Милер-Фрајенфелс наглашава да натсвест није чисто индивидуални, него битно социјални продукт, а то се показује у томе што се индивидуални животни стил једног човека стално, ма да не сасвим, ипак у битним цртама слаже са стилом његове социјалне околине. (С. 110 у нав. делу). Сеоски дечаци и младићи, везани за сеоску заједницу, откривају њен животни стил у својим исказима и понашању. Поред општих психолошких обележја фазе развоја у којој се налазе, они изражавају и погледе и схватања своје околине. Многи схватају другарство онако како га схвата и њихова друштвена средина. Познавање тог схватања олакшава нам приказивања начина стварања другарских веза код сеоске младежи. Немогуће је објаснити природу и постанак другарства код младића и дечака ако се њихова психологија проучава независно од духа њихове сеоске средине. Форме у којима се изражава другарство код младежи одређене су околним светом и искуством које она стиче о својој средини. Како се разликују сеоске средине у појединим крајевима, то су облици другарства у њима различни. У исказима и радњама великог броја младића избијају и разлике које произилазе из разлика у њиховој душевној особености. Заједнички делују индивидуалне тежње, социјална тенденција и околина.

На неколико ознака душевног живота сељака указали смо у своме реферату о делу Сеоска младеж која сазрева од Паула Бодеа и у збиркама прилога психологији сеоске младежи које смо издали са својим сарадницима.) Боде утврђује да се у целокупном сеоском животу примећује одређено конзервативно обележје. Сеоско становништво се упорно држи традиција, новим | утицајима је тешко приступачно. Не постоји скоро никаква разлика_између душевног живота једне генерације и оне која јој следује. (Нав. дело, с. 74). Та ознака је наглашена и у многим радовима из науке о народу, и у социолошким теоријама. У потпуној економској зависности од родитеља, дечаци и младићи у многим крајевима држе се традиција, утврђених веровања и навика. У поменутим збиркама нагласили смо ту зависност младих бића од родитеља и управљеност њихове пажње на земљу. Младеж се потчињава вољи одраслих, пошто се за извесно, кратко време буни против њих, па, на неким местима, и долази у сукобе са родитељима. Младићи се прерано увршћују у друштво одраслих, на многим местима не допушта им се да створе своје кру-

_ 2) Видети Есћага Мшег-Ргејепјеја: АПретете Зогта-ипа КитгтрзусћоТо2те, 1930, стр. 109 и 110,

8) Видети Једно значајно дело о психологији сеоске омладине у Српском књижевном гласницу (16 новембар 1981), Раш! Воде: Кетепае Гапајигепа (1929), Прилози психологији сеоске младежи (1931), Душевни живош сеоске младежи (1982), Психологија сеаских младића (у часопису Мисао, св. за мај-јуни, јули– август 1983) и Прилози психологији сеоских младића (1936). Трајност поседа и обичаја и, због тога, консервативни став сељака према животу истиче и проф. Ипсен (Сељачка Европа, од И. С. у С. к. гласнику 1 август 1984, с. 563).