Učitelj

Етика и развштак личности у грчкој класичној лирици 571

Овом последњом карактеристиком Семонид је ублажио своје мисогинство и оцртао честиту жену, која је по Хесиоду највеће добро што га човек на земљи може да постигне (П0сл. и дани 702).

Семонидово сликање морала продужиће доцније софисти М века, затим с једне стране Епикуровци у свом портретисању идеалног мудраца, а нарочито Стоичари у свом сувом и схематичном цртању мудраца, који је једини на земљи врловити срећан, једини он слободан и богат и прави господар и краљ, али не у некој земаљској држави него у идеалној заједници с богом, док су сви други људи поред њега будале и грешници, он једини светлост, а сви остали сенка, а с друге стране Теофраст, Ликон и Бион (5барб. Х 186), који ће, у лаким карикатурама, давати веселе скице погрешног отступања од норме, па Аристон Кејанин, Филодем из Гадаре у Сирији и други све до етнографских слика Агатархида из Книда и Посидонија из Апамеје.“

Епоха којој припадају Архилох, Семонид, Солон, Мимнерм, Хипонакт и други, јесте епоха изоштравања критичног јонског духа, час буђења хеленске самосвести. То је време моралиста, законодаваца, реформатора и време у коме се отпочиње рационално посматрање природе и настаје милетска космологија. Кад обделава ту епоху, историја философије највише се ограничава на обделавање те космологијске стране. Међутим, Семонид и ње. гови лирски певидрузи показују да су људску мисао заокупили и проблеми људског живота. Они најпре улазе у поезију, која је одвајкада била стегоноша етичких идеја.

Јамбографији припада и Хипонакт, који је живео у другој половини МГ века. Родио се у Ефесу као син Питеје и Протиде. Кад су Персијанци у Ефесу наместили тиране, Атенагору и Комаса, он бежи од куће и склони се у Клазомену. Његови јамби уперени су против Бупала (фрг. 1, 6—11, 13, 40, 70), коме старо предање додаје још и брата Атениса и оба их сматра као синове Архерма Хијанина, знаменитог вајара. Како је Хипонакт био мален, сув и ружан човек, Архермови синови направили су му статуу, на којој су ружне особине његове биле претеране, и зато им се песник љуто освећивао. Али, на основу неких одломака (фрг. 15, 17, 21, 22) може се закључивати да је узрок томе освећивању било отимање неке жене, Арете. Има и одломака који су уперени на још једног уметника, зографа Мимну. Хипонакт је најрадије певао у холијамбима, шепавим јампским триметрима, у којима је последњи јамб замењен трохејем или спондејем, или у шепавим трохејским септенарима, те је већ таквим обликом своје

просодије и метрике изазивао смех и поругу.“

Својом поезијом, којом се готово никад не диже изнад низина свакодневног живота, Хипонакт претставља нов тип грчког човека. Оштрином своје сатире он потсећа на Архилоха, али нема ни величине његова духа, ни жара његова темперамента, ни снаге његова полета, Ако и носи име које одаје аристократско поре-

74 К. Вејпћага! Розегаотгов, Мипсћенп 1921, рг. 19—38. 75 Дејство шепавих стихова приказује Деметрије у Пе е!ос. 5 301.