Učitelj

из

Библиографија 591

лежнима) или на разговоре у наставном колегијуму. Због тога је педатошка, литература која се бави проблемима школа на нижим ступњевима образовања несразмерно обилатија и неупоредиво вреднија од оне која додирује више ступњеве узраста и школовања. Та се појава може запазити и у свима земљама, па је то случај и код нас. (У налпој земљи та су расправљања, ограничена на Просветни гласник, Професорски гласник и друге стручне ча00писе. Колико је то недовољно и чудно потсећамо на поређење: како би изгледало да је сва литература о питањима основних и сличних школа сведена на чланке у Народној просвети, Учитељу, Гласу недужних и т. сл.:).

Овај недостатак претставља праву Ахилову пету средње, стручне и више наставе. Може се поуздано тврдити да наставници нижих школа далеко измичу по методичкој спреми испред средњошколских наставника. Зато је несумњиво: да настава нижих школа, стоји на већој педатошкој висини. 3601 тота. је, још чудноватије: како се не формира јачи покрет с тежњом да се реформише бар настава нижег течаја у гимназијама, кад је сасвим јасно да при садашњим околностима наставници преносе методе рада #38 виших разреда на рад у нижим разредима, збот чета ученици осећају не само оштар прелаз између образовања основношколоког и тимназијскот, нето и слабу симпатију за стручни, научни, катедарски, дедуктивни и вербалистички начин предавања који се тамо практикује.

Г. Сл. Поповић је учинио један корак којим се нарушава поменута тра“ диција. Уз то, он иступа одлучно као присталица савремених метода. Зато је овом расправом дао један лепи прилог дидактици средње наставе.

Иначе, у књизи се претресају разне наставне гране, групе или предмети у одвојеним чланцима. У свему има 7 чланака, где се претреса: питање писмених састава, настава живих језика, посматрање у служби естетског васпитања, цртање, историјска настава, методика природне науке.

Свуда је заступан принцип радне, доживљајне и васпитне наставе. Одбија се формално образовање. Неки чланци могу послужити као корисна педатошка допуна учитељима, а кроз све провлаче се важне мисли од општета педатошкот значаја.

Међутим, сматрамо да би размишљања и гледишта, која су изнесена у тим чланцима, требало претворити у дидактику средњешколске наставе, како би професори нашли разрађеније методичке контуре за све предмете. Била би велика, добит да се појави једна таква дидактика, макар била најпре у сасвим тенералним потезима или изведена у еталама.

Благоје Стефановић

6) НАШИ ЧАСОПИСИ

Ророфттк, базорћа та зодођво редатовко, Мо 5—6 (1985/36) Пјор апа, сепа. оф бије 50 Фил. доноси ове чланке: Педагошки огледи од Толетоја (Е. Спекторски), Васпитање и дресирање (0. Гогала), Образовна вредност педатотике (В. Брумен). За овим следују чланци Е. Вранца, С. Лаврича, М. Менцеја, Л. Х. Метличеве, Ф. Чичека, М. Лединека, претлед и прикази.

Маргедак, базорјз та редарогји, Тастеђ Мо 2 (за фебруар 1986), цена годишње 50 дин. У овом броју публиковани су чланци: Иван Филиповић (Д-р (0. Чајковца), Филозофија и педатотике (Д-р 6. Гогала), Из школске праксе 06јављени су радови: 3. Келера, М. Божичевића, 3. Приселца. О учитељском образовању (М. Пиљак), Оцене и прикази, књижевни преглед и белешке.

Оба часописа се врло лепо уређују и препоручују се пажњи наших читалаца.