Učitelj

590 Библиографија

Из мнотобројне литературе о овом питању, ја ћу навести само два три цитата. из дела проф. Е. Спекторског (Хришћанство и култура, Прага 1925): „Хришћанска. етика није етика мисли, већ делања... Хришћанска етика никако није етика квијетизма, стика пасивног страдања и покорног непротивљења. Таква је етика својствена будизму и ведантизму... делом стојицизму... Још мање има везе с општим духом хришћанске етике њено тумачење од стране Л. Толстоја... у смислу непротивљења, злу... Теорија хришћанског прогреса. није патрађена на пасивној покорности, већ на бодрој активности, на савлађивању природе и зла... Хришћанство је религија слободе“ (стр. 104—106, 109, 278). То је велнки песник н велики владика врло добро знао п његова борба против „тираније“ није само национални већ и хришћански идеал, те и његовој хришћанској страни треба одати правду. Зато и Његошев поглед на јунаштво није неки случајни или временски додатак у борби, већ једно високо аксиолошко и онтолошко начело, које никада не сме и не треба да изгуби своју вредност. Атрибуте Њетошевот схватања јунаштва врло добро наглашава ин сам т. Бранковић, а то су: „лепота, морална ваљаност, интелигенција н љубазност према сваком“.

И у области пажње Његош се, по г. Бранковићевом тумачењу слаже са савременом песихолотијом, нарочито када отстрањује све утиске и „сва се концентрише на предмет мишљења“. Његош зна и за појам инстинкта, који је дат рођењем. Тако исто Његош је у погледу психологије женскога пола био „праведан према женском полу. Мнотозначност појединих стихова у Његоша, г. Бранковић је укратко изнео.

Као и сви велики песници „тако је и Његош „савремени познавалац душе свота народа“, јер „он саосећа и преживљава потпуно осећање и мисли свога најмањег као и највећег саплеменика. Осим тога „Његош је несумљив дуалист у психологији“ и учи непрекидну борбу душе и тела н истиче примат душе.

Препоручујући ово делце г. Бранковића пажњи наших читалаца, ми само жалимо што оно није опширније и што није обухватило целокупног Њетоша. СО радошћу бисмо очекивали још неки рад овакве врсте, у којима смо врло оскудни.

Макког адепћапхег: Заугетепо Фјејезло меХбапје и озпомпој 5Коћ, родебепо за озпоупе ЗКоје па 5ејџ, Оззјек 1936, ср. 80, стр. 36, цена 10 дин. Наруџбине се шаљу писцу, наставнику гимнастике, Државна мушка реална гимназија — Осијек. — Књижица је удешена према савременом наставном плану и програму. Садржај је овај: Сврха п циљ школског телесног вежбања. Опште методске напомене. Сат вежбања. Подела, грађе од Г до ТУ разреда и др.

Ћира Д. Ранчић; Под Старом Планином — приповетке — Београд 1936. ср. 8%, стр. 96, цена 10 дин. Издање пиштчево. Добија се у свима већим књижарама. — Пирот са својом околином није никако обрађиван у нашој лепој

књижевности. Зато приповетке колеге Ранчића долазе у прве пролећне ласте у нашој белетристици. Но и те прве ласте већ означавају пролеће. После успешних огледа на дечјим причама н дечјим песмама, у збиркама: „Из мога завичаја“, „Споменак“ и „Дечји свет“, г. Ранчић је са знатним успехом обрадио у горњој књизи пет уметничких приповедака, о петорици пиротских типова старије генерације и тако нам открно један нови свет, који је за нас био непознат. Радећи приповетке са великом љубављу према своме родном месту, он је задужио и нашу књижевност, нарочито место и крај у коме се родно, специјално све учитеље из тога краја, који треба да поматањем распродаје ове књите омогуће и нове приповетке из свога завичаја, које ће обрадом нових типова у књижевности помоћи не само његовом бољем познавању, већ

и његовом угледу у отаџбини. М. Р.М.

Д-р Слободан Поповић: Прилози методици средњошколске наставе. Београд 1936, 89 стр. 75, цена 12 дин. Издање књижаре Рајковић — Београд. Ова књита је произвела при својој појави навесну радозналост, премда носи наслов „прилози“. Јер, изгледа као да постоји у педагошкој књижевности нека освештана и строга традиција, према којој треба да се претресају дидактичка питања која се односе на основне школе, забавишта, помоћне школе; али која издваја средње школе, стручне и више, ограничавајући претресање о радним методама у њима на посебне часописе, реферате (којн се подносе над-

=