Učitelj
Библиографија. 718
тање образовних фактора, питање интереса и радозналости у животу и питање а личности наставниковој. — Садашња школа не одговара духу времена, нарочито садашња средња школа, зато је потребна реформа целота школског система у духу научних схватања активне школе. О обзиром на лењост и депресију „традиционалне мане од којих пате сви Словени, потребно је извршити реформу наших школа, како би ове новим пачинима ојачале „активну снагу и успавану енергију нашег народа“.
Главни фактор образовања су наслеђено н стечено. „Наслеђе је темељ те отромне зграде“ и „чини скуп наслеђених склоности“. Зато се наслеђе не сме игнорисати и модерна наука о васпитању полази од нагона и наслеђених склоности. У стечено долазе сви васпитни утицаји средине: физичке и друштвене (породице, школа, пркве, државе итд.). Ти фактори су — што би рекао песник — „многобројне светиљке које као небеске звезде светлуцају н обасјавају 49веку пут да изађе из таме на светлост.
Интерес и радозналост у животу су врло значајни фактори и њима је поклоњена особита пажња у посебној расправи, која је пуна психолошких и педагошких чињеница од велике вредности. Закључна студија се односи на личност наставникову, на „оно што чини суштину његовог бића ; а то ће рећи на целот човека. „Ту су нагони, навике, осећања, идеје, темперамент, вољна активност и најзад, као круна свега, човечји карактер. Сви правци у новој васнитној науци полазе од наставникове личности. „Тако звана „активна школа“ тражи најпре активног наставника. Та активност сутестивно се преноси с наставника на ђаке“. Он мора још да је одлучан, чврст, ведар и весео, јер „школска атмосфера тражи ведрине“. Наставникова „личност и његов карактер служе као огледало простом неупућеном свету“. На таквим наставницима „свет почива“, они су „со земљи и видело свету, „духовне вође своје средине“ и „стваран пример људима са којима живе“. Они, напослетку, морају волети „свој позив, људе и њихове обичаје“ и бити пуни самоодрицања по оној Песталоцијевој: „Све за друге, ништа за себе“.
Ове сутестивно писане студије т. Кувеља имају и ту особину да побуде млађе на размишљања и да их одушеве за њихов мисионарски позив, најузвитленији од свих позива. Зато их топло препоручујемо.
Светислав П. Николић: Рељефне карте у савременој педагошкој теорији и пракси, пишчево надање. Београд 1936, ср. 8%, стр. 32, цена 5 дин. Распродаја. ло свима већим књижарама. — Стара школа је рецептивна и пасивна, нова је саморадна и активна. Према томе и наставна средства у активној школи имају друкчији карактер од оних у пасивиој школи, Неки општи образац израђен у неком центру од неке личности, активна школа не може да усвоји у свима крајевима и свима школским приликама. У везп с овим и рељефне карте у активној школи разликују се у погледу стварања од оних у пасивној школи. Пасивна школа је доносила у разред тотову рељефну карту; активна школа је израђује заједничким напорима свих ученика у разреду. Да помогне, према својим моћима, нови покрет у овој области наставе, колега Николић је и написао ову брошуру. Недовољно упућеним у ове ствари она ће добро доћи.
Јован М. Матовић: Његош о жени, Скопље 1986, ср. 80, стр. 32, цена дин. Издање књижаре „Славија“. — Ова брошура претставља покушај да се па Његошевих дела и неких туђих писама утврди Његошево мишљење о женама. Г. Јован Матовић полази од става: „Жена је по природи створена за љубав“; онда тврди за Његоша, да је он „осећао велику наклоност на спрам њих“ (жена), „да је волео жене п да му њихово друштво причињава радост“ итд. Али, постоји нешто друго у Његозна: он је често о женама говорио како о њима мисле јунаци њетових спевова а не сн лично, иначе би његове мисли о жени биле контрадикторне. Друго, писац није упознат са литературом религиозних мислилаца (а Њетошг је такав мислилац) о жени и љубави, па није мотао ни дати тачно, ни дефинитивно мишљење о Њетошевим погледима на жену и љубав, као космичку појаву, која се разликује од сексуалне љубави.
Д-р Јово Тошковић: Борба Црне Горе за проширење и државну самосталност (1784—1878), Београд 1936, 49, стр. 88, повезано у платно 60 дин. У одличнојтехничкој опреми са 84 дивне п ретке илустрације. Продаја у књижари |. Кона Београд. — Прошлост нашега народа (њетов живот и његове борбе за ослобођење п уједињење) претставља најзначајнији пернод наше народне нстерије
[ | |
| | |