Učitelj

6: Вшпомир С. Радовановић

псима, односно доминантне речи у реченицама, образују тзв. домигантне комплексе. Дете кад чита — по овој теорији — најпре запажа доминантна слова у речима, односно доминантне речи у речелицама, уз ове образује доминирајући комплексе, па се даље

маже репродукцијом и асимилацијом. На пример, кад чита реч поје, оно најпре запажа доминантна слова р и ђ, око њих образује комплексе ро и ђак, па те комплексе асимилује у рођак. Као што се види, ова се теорија утолико разликује од глобалне Ердман--Доџове што тврди да акустичну репродукцију изазивају. доминантни знаци написане речи.

Трећа теорија придаје велики значај сарадњи посредног

хватања слова при читању. Она полази од тахистоскопских испитивања, која су вршили Шуман, Месмер и др., према којима дете кад чита непосредно запажа само један део речи (дете од 7—8 год. највише 5 елемената односно слова), док други део схвата посредним путем, посредним опажањем. На пример, кад чита реч пристаниште, оно, због ограничености поља јасног виђења, види јасно највише 5 слова, док му се остала слова тако рећи нејасно 'отсликавају на ивици мрежњаче и на тај начин припремају за јасно виђење, односно читање.

Руски психолог Василије Зјењковски заступа теорију по којој при читању, као и при писању, постоји нека врста психичког регулисања, које је основано на прогресивним и регресивним асоцијацијама. По Зјењковском,) ми „никад не читамо све што је написано, него опажамо и узимамо у круг пажње само неколико засебних делова речи“. Главна тешкоћа ове теорије састоји се У питању: како схватамо целу реч, кад опажамо само неке њене „делове» Зјењковски објашњава „да је то могућно само ако већ имамо у души неке видне слике дотичне речи; тада и непотпуни делови речи (засебни слогови, неке контуре речи) изазивају у свести слику целе речи.“ Зјењковски налази да су многобројна испитивања потврдила ову његову теорију, тј. „да се процес читања састоји баш у опажању неколико засебних делова и у распозназању целе речи према тим засебним деловима“, а за доказ наводи случај зашто је тешко држати коректуру. „При коректури, жаже он, морамо нарочито да напрежемо пажњу, јер треба да прочитамо свако слово, целу реч. То је тако необично, и због тога тако тешко, да сви људи и не могу бити коректори, нити пак сви људи могу, као учитељи, исправљати вежбања ђака.“

Др. В. А. Лај, познати немачки педагог и психолог, поставио је своју теорију слика речи на основу своје наставне праксе и својих психолошких и дидактичких експеримената.б) По њему школски почетник „чим је у стању да прочита какву реч, не чита је по словима, већ као слику речи, која се распознаје по својој физиогномији.“ Лај, као и претставници теорије доминантних слова и речи, сматра да су за распознавање речи од великог значаја почетна и последња слова, а нарочито велика почетна слова и горње и доње дужине појединих слова. Према његовим испи-

9) В. Зјењковски: Психологија детета, стр. 71 и 78: 5 Др. В. А. Лај: Експериментална педатогија, стр, 129—181.

~