Učitelj

Етика и развитак личности у грчкој класичној лирици – 667

Диоскурима (фрг. 78)% и, напослетку, из упоређења државе с лађом, зрачи што религиозно-моралан што етичко-паренетички циљ. На овај последњи мисли и Квинтилијан кад каже: „А1саецз5... фугаппов Гтоесјајиу тинит енат топђиз сопјеге“ == Алкеј... прогонећи тиране унапредио је и јачање моралног осећања (11351. 07. Х 1, 63) Држава је највиши облик социјалног јединства, и Есхил је упоређује с јединством што га чине кола, запрега и возар. Знаменита Платонова слика душе као састављене снаге запреге и возара (Федар 246 А) и слика државника као возара који држи узде државе (Државник 266 Е, Држава 566 р, Закони 905 Е) дата је у својим елементима већ у Есхилову језику.3" Али држава је и брод: као брод што својим даскама заштићује живот од морских непогода, тако се и град својим бедемима брани од непријатељске околине. Слику државе као брода развија Есхил у Седморици против Тебе, а Платон у Горгији 511 0, Држави 389 П, 488 А, Законима 758 А, ВОЗА, а у Крштији 109 С проширује ту слику до космичких размера. Француски моралист Антоан Риварол казаће: „Држава је брод коме котве почивају у небесима“. Али најранију слику државе као брода, а грађанских размирица као буре, дао је Алкеј у фрг. 30. Ту Алкејеву и остале слике изнедрила је мисао о социјално-етичкој функцији државе.

Типичан претставник еолске властеле, Алкеј је за нас најранији песник за кога пијанка (борлббох) претставља највеће уживање у животу мушкараца. Прожета искреним и срдачним саобраћајем, али и високом духовном традицијом, грчка теревенка

давала је сталешким пријатељима најбољу прилику да отворе срце једни другима, да се напричају и сити наразговарају, да се напевају и насвирају, да измене своју животну мудрост и своје животно искуство. На томе земљишту поникла је најдрагоценија грчка поезија — сколије, друштвене песме (бкбма реп) које су највише цветале у аристократским клубовима (синодима или, како се доцније зваху, хетеријама).“ Оне су или молитве, или стихови намењени спомињању аристократских успеха или пораза и слављених политичких истомишљеника, или љубавне исповести, или пријатељски савети, или мудре изреке у смислу хетеријског морала. Најлепши плод сколијске књижевности јесте Платонова Гозба, у којој, као и у Ксенофонтову истоименом делу, сколију замењује Хоуос, философски говор. Веома велик број Алкејевих сколија слави вино. Колико је беснео мржњом на противнике, толико је Алкеј волео вино и теревенку. У свакој прилици он воли да пије: у пролеће (фрг. 98), лети (фрг. 94), зими (фрг. 73, 13; 90), у радости (фрг. 39) и жалости (фрг. 91), истиче он своју паролу: лушреу == пијмо! (Афел, Х 430 а). Поред чаше туга се најлакше заборави (фрг. 43, 9; 46, 8). Почињало се пити кад падне мрак, али Алкеј је нестрпљив и хоће још за дана:

85 Исто дело, рг. 239 —232.

87 Упор. и |Лопуз. Нај. Пе :ти. ! 2, 8, р. 205, 16 05.

88 Агамемнон 44, 218, 529, 643, 1066, 1071, 1226, Хоефоре 1922—1024, Персијанци 181—199.

8» Б. Ренхепзјеп Ергртатт ипа ЗКкоЏПоп, Спеззеп 1893.