Učitelj

Етика и развитак личности у грчкој класичној лирици 669

чист интиман живот,“ харитско блистање у њену бићу, што је све тако просто, тако провидно, тако нестилизовано, а ипак пуно «бескрајне лепоте“.

Као њене земљакиње, Андромеда (фрг. 137) и Горга (фрг. 143), и као, можда, Андесистрота у Теби (Рапа Но. 1044 75), и Сапфа је имала своју женску школу (ро:болб ћу оба фрг. 109) у облику затвореног женског друштва (Мибос), у коме је она, као каква свештеница, неговала култ Афродите, Муза, Харита и Ерота. За велик број тих девојака не само с Лезба него и из Милета, Колофона, Фокеје и са далеких острва, везивало је Сапфу жарко осећање пријатељства (ерфе фи бтптос), коме је она давала израза у својим песмама. Врхунац њене лирике претставља молитва

Афродити (фрг. 1), која је цела сачуванаи у којој песникиња

моли богињу да јој једно опоро и још неотворено девојачко срце

приволи на пријатељство (24; Фау), или болан опроштај с једном питомицом, Агалидом, којамора школу да остави ради удаје (фрг. 2):

Боговима подобан чини ми се

онај штоно преда те сме да седне,

те изблиза чује те како слатким гучеш му гласом,

па се смешиш умилно, — од тога ми цело срце заигра у недрима.

Чим те видим само за тренут један, глас ми се губи,

језик ми се осуши, па ме одмах

нежна ватра обузме целим телом,

нити видим очама, нити чујем, ушн ми брује,

Зној ми чело облива, сва се тресем

као шиба, жућа сам него трава,

чини ми се: само још мало па бих од миља свисла.

Морам све да подвосим кад је тако

или занос пред невестински окићеном девојком, коју окружује лепршање жудње (фрг. 36), или жалба на једну ученицу, која је плакала на растанку, а ипак заборавила своју учитељицу (фрг. 96), или чежњама прожето спомињање једне другарице, Аригноте, која далеко у Сарду, у тихој башти, кроз ноћ која има тисућу ушију, узалуд дозива име остављене Сапфе и другарице Атиде (фрг. 98). Какав је дух вејао у том тиасу, показују

моралне поуке и савети појединим ученицама. За једну обдарену

и ревносну ученицу каже Сапфа: „Ниједна друга девојка која гледа светлост сунчеву неће бити тако образована“ (фрг. 60).

Бр, Рееег Сонћен и. Тађгашт т а. јгаћатесћ,. Бупћ у РћПопор. (ХХУЈУ, 2, ре. 146.

55 1]. у. МПатомни Меџе Гезбазсће Љупк. Хеце Јаћгђ. |. а, Кја55. Абемша 1914, ре. 230.