Učitelj

_Етшка и развишак личности у грчкој класичној лирици 67:

Архилох у опису Необуле, и Сапфа се ослобођава епске стереотипности и с пламеном песничком инспирацијом изражава чисто субјективно осећање. А оно што је битно за њен појам лепоте јесте лепо грађено тело (еброрфотера Муабика фрг. 63), љубак ход (Ератом · Вера фрг. 27217), лепа коса (кал короу кара фрг. 96, 21), нежан врат (ала ка. бера. фрг. 96, 17), мирисна недра (бкоХлоб фрг. 32, 12: 39, 4), румени образи (огоу «6 уХокбрикоу Еребдета: фрг. 116), беле руке с ружиним пухором на њима (бобволахбес Харитес фрг. 57), сладак глас (66) фомебас фрг. 2), ведро и убаво лице (арароујра Хбалром лродфлео фрг. 27 а 18, аертф лродфле фрг. 128, 4), љубазан осмејак (увлабас ферову фрг. 2), мио поглед (харву 21806 фрг. 128, 4) и, напослетку, очи

као мед, пуне влажног сјаја (Оллата ЊЕМУ фрг. 128, 8), због кога је Адамантије, лекар из Александрије, казао да Хелени имају најлепше очи од свих народа,“ и, најзад, као круна свега, бити образована (бофђ фрг. 60). Поезија, која је у оно време била најмоћнија чуварка морала и лепоте, и васпитање постали су у том тиасу потпуно јединство, и девојачки живот у њему, из“ међу родитељске куће и уласка у брак под окриљем Сапфине вештине душевног уобличавања, претстављао је најфиније и нај-

племенитије расцветавање и мирисање женске душевности.

На основу свега што смо изнели може се закључити да је као невидљиви тиасарх у Сапфину двору Муза свакако лебдео онај Ерот којим је треперио и Сократ, и није без разлога Максим Тирски Сапфину партенофилију упоређивао са Сократовом педофилијом 0155. (ХУШ), а еротософ атенски и сам, у Платонову Федру 235 ВС, признаје да се својој небеској еротској мудрости научио од давне и лепе Сапфе. И Сократ и Сапфа служе Ероту,

богу љубави, који дух људски потстиче да себи урођени идеал савршеног постојања изнедри у другој људској души. Сапфа је, дакле, претходник великог атенског мудраца, само што овају моделисању других душа никад не пада у патос, а страсна митиленска учитељица еротских и харитских мистерија гори жаром растопљеног злата. За илустрацију њених етичких схватања служи нарочито фрг. 25, у коме она брату Хараксу, кога је раније корила због његова односа према расипној хетери, Дорихи, жели срећан повратак и свако добро:

Напослетку треба нагласити да Сапфино осећање природе (фрт. 4, 5. 89, 94, 98, 106, 116) претставља врхунац индивидуализације и највиши степен надахнућа на који се попела грчка лирика у тој области.

Као најстарији јонски китарод спомиње се Полимнест из Колофона, који је цветао у средини УП века, прешао у Спарту и ту с Талетом из Гортина, Ксенодамом с Китере, Ксенокритом из

98 Оспрефогев рћузјовпопе! Огаес еф рани, гес. К. Боегзтег, уо1. 1, рв. 386.

- 89 о сократско-платонској хомоеротици и њену етичком и васпитном зна6 је одлично дело Данац К. Гавегбогр: ге р!аготсће Тлебе, Ђејр-

100 Упор. Н. Јигепка Рге пепрећипаепе Оде дег Заррћо, Улћепег 5 шеп,

Ва ХХ;, ре. 1—16.