Učitelj

О пројекту правилника за полагање пракшичног уч. испита 583

3) Усмени испит полажу кандидати после писменог испита и практичног рада, без обзира на појединачне оцене ових два ЈУ делимичних испита. Педагогија са психологијом и методиком испитује се тако да кандидат брани свој писмени рад. Та три предмета су главни предмети усменог испита. Усмени испит обухвата и теоретско знање народног језика и књижевности, народне историје, земљописа, природописа, природословља и математике, али све то у опсегу програма потпуне народне школе. Код усменог испита мора кандидат показати и довољно знање школске администрације и закона који се односе на народну школу. Из појединих предмета може кандидат добити највише три питања, За педагогију са психологијом и методиком та одредба не важи.

Систем испитивања, осим педагошке групе предмета, остаје исти и по новом пројекту. За сваки предмет, који је обухваћен испитом, мора бити најмање 50 листића (ако кандидата има више од 50, онда мора бити више и листића), на којима наставник распоређује питања, на сваки листић по три. За педагошку групу предмета не пишу се питања на листиће, већ наставник испитивач ставља питања с обзиром на кандидатов писмени и практични рад, и то по претходном споразуму са члановима испитивачкот одбора за ова два појединачна испита.

Измене у овом делу пројекта врло су важне и значајне. Пре свега јасно је, да се жели да да предност педагошкој опреми, и то је сасвим оправдано. Циљ ових измена изгледа да је јоши тај, да се кандидатима учине извесне олакшице у припремању за испит. Мислим, да се оваквим изменама није дошло до правилног, објективног и корисног решења овог питања. Мислим, да се оваквом изменом ишло више за тим да се кандидатима олакша испит, него да се испиту да карактер практичног испита који он неопходно мора да има. То ћемо видети доцније још јасније, нарочито у изменама и оцењивању кандидата. Ни овим изменама није учињено много да нови правилник, који би имао да се донесе према овом пројекту, буде одређенији, стварнији и јаснији и за испитне комисије и за кандидате. Нарочито је то случај са писменим испитима. Не слажем се потпуно са предлогом да се писмени испит полаже само из педагошке групе предмета. Истина је, да ће се писменост кандидатова у смислу прегледног, јасног, логичког исказивања мисли, изражених лепим књижевним језиком, моћи видети и из једног задатка из области знања чисто педагошких наука. Писмени испит из народног језика са књижевношћу, који треба по садашњем правилнику да служи као најстварнија подлога за оцењивање писмености, изгледа, према овоме, да не би био потребан. Само укидање овог другог писменог испита носи собом једну врло значајну последицу и празнину у личној култури појединаца и општем образовању нашег учитељства, поготову, када се има на уму још једна измена која се тиче обима истог предмета на усменом испиту. Опште настојање данашње омладине је такво да доводи у забринутост многе који мисле о њеној личној будућности и о будућности нашег народа. Услед различитих фактора, и личних, унутрашњих, и оних суге-

| | |