Učitelj

од 13-ХП-1918 г.) о кажњавању и заштићивању младежи. Ипак је у новој држави ствар дошла у правилни колосек тек од 1922 год. са Законом о заштити и кажњавању младежи, који се у току наредних година изграђивао и употпуњавао многобројним новелама и уредбама, односно, тек од 1929 год. са доношењем новог општег кривичног законика, који важи за целу државу. И идеолошку страну имао је испрва у рукама Шиловић, који је на основу својих истраживања полазио од уверења да се као главни узроци криминалитета код нас морају сматрати алкохолизам и запуштеност деце. Делатност судова за младеж која је сада отпочета и пробуђено интересовање за младеначки криминалитет у послератно доба уопште донели су собом извесан емпиријски материјал и. криминално-психолошку литературу на том подручју (7 Фран Милчински, судија за младеж Владимир Јован, Др. Иво Јанчић, Васа Лезаревић, новински чланци), што је све имало да нађе и место за научно гајење у „Криминалистичком институту“ београдског правног факултета, који јен у психолошко-лабораторијском погледу одлично опремљен. Из овог института, којему су на челу универзитетски професор Др. Тома Живановић и руски емигрант хонорарни проф. Др. Никола Краински и на коме ради као доцент за криминалну педагогику већ споменути руски професор Максим Агапов, изашло је поред осталог и педолошки важно дело Краинсково „Криминална психологија“ (Бгд. 1934).

2) И на пољу старања за младеж учињено је практички много добро, нарочито у поратно доба. По угледу на иностранство и код нас је признат и обилато искоришћен принцип сарадње између државе, општине и приватне иницијативе на том тако разгранатом подручју заштите и старања за младеж. Испрва је и код нас првенствено приватна хумана делатност појединих друштава извела све што је значајније на том подручју (сада има у Југославији преко 1000 такових добротворних организација). Сва та друштва и њихова делатност могу опет у највише случајева да се сведу на поједине агилне и заслужне људе. Тако пре свега треба и овде истакнути Др. Јосипа Шпиловића“) који је уз стручну сарадњу Др. Ђуре Басаричека — настављајући свој рад на дечјој заштити за времерата — основао у Загребу савез добротворних друштава „Народна заштита“ и постао претседник тог савеза, који је развио делатност што је могла да послужи као узор (пример) читавој држави. Уз стручну сарадњу Шиловићеву створен је 1922 год. и Закон о заштити и кажњавању младежи, који ипак није још увек могао да дође потпуно до изражаја, а можда је и одвише бирократски сконципован. Насупрот томе развија се у најновије доба снажно Југословенска унија за заштиту деце“ чији је

89 Упореди од истог аутора: „Čedomorstvo“ — „Socijalna. skrb za djecu“, Zagreb, 1915.

40 Од учлањених друштава која засведочавају и педолошки интерес да споменемо на пр. „Друштво за заштиту и васпшиање деце“ у Београду, и „Друшштво за отрошко варставо“ у Љубљани, а нарочито „Савез градова Краљевине Југославије“ који поред практично-организацијских задатака следује и чисто теоретско-научним тенденцијама и настоји да створи основе за испитивање со– цијалних и здравствених услова под којима живе деца у нашим градовима, а то нарочито прибирањем статистичког материјала.

Учитељ 12