Učitelj
302 _____________________-
знатижељу за познавањем историјског збивања: Чича Томина колеба буди осећај самилости према свим потлаченим и револт против насиља и насилника; Короленкова књига — У рђавом друштву — говори младом читаоцу о њему самом, као и Молнарова књига Јунаци Павлове улице; Дон Кихот привлачи смешном страном главних јунака, али и племенитом борбом за добро других. Најмлађег читаоца ово дело у главном насмеши. Читаоца који је зашао у пубертет оно дирне, јер јунак више пута осећа да и њега исто тако не разумеју, као што нису разумели Дон Кихота. Бајке Хиљаду и једна ноћ задовољавају најбујнију машту млађег читаоца; путописи заносе старију децу. Дакле, свака класична књига има своју специфичну вредност и своју нарочиту драж, али има нешто што им је свима заједничко: Деца и омладина у првом реду воле да књига буде написана приступачно, другим речима језик и слог морају бити једноставни, сликовити и разумљиви. У толико: симболичка, футуристичка и декаденска литература остаје сасвим ван интереса млађих читалаца. Исто тако, будући децу и омладину у књижевности нарочито привлачи динамичност, опширни психолошки романи, па макар и с најлешшом и најуспелијом анализом, остају ван њиховог интереса.
Из даљег проучавања интереса наше омладине према књизи, истиче се, да нашег младог читаоца привлаче маркантне појаве и маркантне личности. Проза свакидашњице не привлачи га у ниједном случају. Баш у овом трећем факту, као и у првом и у другом, лежи оно што може бити заједничко и добрим и рђавим књигама и што делује да се и рђаве књиге читају. Тако долазимо до ових главних закључака:
1. Наши млади читаоци воле књиге било добре, било рђаве, "само ако одговарају њиховим душевним потребама и психичким особинама њиховог доба развоја.
9. У недостатку књига, које су специјално за њих састављене, одабирају из литературе за одрасле дела која то заиста 3аслужују, која у свему одговарају њиховим душевним потребама, или настоје, да тај недостатак попуне макар и оним делима, која иначе не заслужују њихову пажњу.
ж
И ако има погрешака у избору књига, које настају услед оскудности наше дечје и омладинске књижевности, или недовољног надзора, ипак се мора истаћи, да главни интерес наших младих читалаца заузима добра дечја литература и да без веће тешкоће млади читаоци напуштају лошу ради добре књиге. Тако у њиховом списку највише читаних књига долазе поред већ споменуте књиге Фрање Молнара и наших класичних писаца. Марк Твенов „Тома Савијер“, Валасеов „Бен-Хур“, Жил Вернов „Царев гласник“, као и сва главна дела Хенриха Сјенкијевића. Уз то се код нашег читаоца овог доба, како је споменуто, истиче потреба критичног оцењивања појединих дела. Појава „Хајдука“ нашег познатог писца Бранислава Нушића, изазвала је у своје