Učitelj

облике деспотског државног капитализма; држава — сопственик сусредивши у својим рукама и војно-полициску силу и снагу својине, подвргава раднике таквој експлоатацији о каквој не би смели ни да маштају буржуји — капиталисти. Сада, када се природа власти потпуно испољила, нарочито када су сељаци од ситних сопственика постали надничари у колхозима, комунистички строј у СССР се држи снагом мале гомиле партизана против воље огромне већине становника и његово одржавање тражи од власти необично напрезање воље, вешту пропаганду, рекламу, васпитање младежи и др. начине, који јасно доказују битни утицај идеологије и смишљеног вољног рада човековог на одржању и развићу друштвеног живота. Зато сада бољшевици почињу одређено да говоре о утицају идеологије и на економску основу. Политички и правни односи, филозофија „уметност и остало идеолошко развиће, пише Познер, „основани су на економији, али сви они показују утицај један на другог и на економску основу“. Значајно је, да он на истој страници каже: „свест људи не условљава њихово биће, већ обратно, њихово друштвено биће условљава њихова свест“ (68). М ту он продужује: „када велике производне силе створе бескласно друштво тада ће се остварити „планско свесно руковођење процесом друштвене производње и свега друштвеног живота“; тада ће се извршити, према Енгелсу, скок из царства нужности у царство слободе“ (68). Лупол каже, да је Лењин признавао реалност и могућности сазнања „крајњих узрока“, тј. тврдио је целисходан, телеолошки карактер неких процеса (186).

(Наставиће се)

ПЕДАГОШКА КРИТИКА Милош Р. МИЛОШЕВИЋ:

Општа педагогика Д-р Вој, Р. Младеновића _

Након дужег низа тодина појавило се на нашем језику једно велико оригинално педатошко дело — Општа педагогика, г. Д-р Вој. Р. Младеновића. Разумљиво је да његова појава. изазива разнолико интересовање: прво, оно изазива интересовање као научни систем – и, друго, као дело човека који је годинама на њему радио, предавао тај предмет и који сада заузима важно место у наставничкопедагошкој хијерархији. Зато се преко „Опште педагогике“, у интересу саме педатошке науке не треба ћутке да пређе, већ је треба, подврћи објективној али и стротој именентној критици, као и компаративној критици са гледишта других педатошких метода. У том циљу Уредништво се обратило неколицини истакнутих педагошких | радника, који су по своме угледу у нашем друштву и својим изграђеним педагошким схватањима — достојни да изложе своје Мишљење о овом делу г. Д-р Младеновића. Неки су се извинили, 4# неки су пристали на дискусију. Прва оцена је од г. М. Р. Милошевића. За њим ће следовати друге, уколико буду приспеле, На 88 кључку добија реч сам писац г. Д-р Младеновић. Надамо се ДЕ