Učitelj

295

ин анииии

поче да удара: цин — цан, цин — цан. Ми се ућута'мо. Кад ти оно поче да се гађа с камења... Ја побего у дреш међу виле“. Присутни младићи га најпре пажљиво слушају, а потом изражавају неповерење. Тада се један између њих сети како је приповедач једном приликом, бежећи од неких младића, прегазио бару. У своју одбрану младић исприча како се то збило. „Бале ме наговори, а тад бе", пијан, а ја, кад сам пијан, мен човек може лако да подмаже. Сачекам ја њи', па се извијем: па пап једноме, па другоме, па трећему“. Остали упадају, говорећи му да лаже. „Ма, чек ви кажем, бре!“ У тај мах наилази учесник у тучи и прича: „Ми Балету добро наплати'мо, а да бе'мо тебе у'ватили, одрали би те кај мачку“. Нападнути младић узалуд покушава да прикаже своју храброст, док се остали смеју. Само га један узима у заштиту: „Море, 'ајд, бре, шта су они за њега» Ће ги лупи по једну, па ће се чуду!“

За време свадба дечаци и младићи у групама иду ноћу од једне свадбе до друге, певајући путем разне, махом раскалашне песме. Радозналост им не да мира, те се много не задржавају на једном месту, боје се да се што „важније“ не догоди у другом крају, на свадби, а да они то не виде. Када се отпева једна песма, почиње се друга, или настану такмичења у вицевима и псовкама које се односе на млађи женски свет. Где нађу алкохолна пића, вино и ракију, добро се „понапију “ и онако „развесељени“ наставе ноћна лутања. Изгубе стид; сексуално узбудљиве слике све више им се јављају у свести. Том приликом још више пију и теже да се приближе девојкама. Ако неки младић то постигне, постао је херој за пијане другове. Ако се деси да из групе младића учествује један као „званична личност“ на свадби, онда његови другови сматрају да су у много бољем положају, да имају више вредности од осталих, јер ће се под његовом заштитом много боље провести.

Групе младића, створене у млађим годинама, остају често такве и доцније, шта више и у погледу политичког схватања. То су „исписници“. Није редак случај да се већ зрели људи сећају свога момковања и „срећних “ дана „када се ни о чему није бринуло, сем о одећи, девојкама и авантурама“. Та сећања се највише препричавају уз чашу вина или ракије. Свеже успомене и „жал за младост“ дају им могућности да разумеју многе ситне и крупне грешке савремене омладине, јер знају да ће „све то за време бити“. —_ Ако се неко из групе ожени, приређују се врло нежна опроштајна весеља, праћена пуцњавом и песмом растанка.

Односи између појединих младићских група су разноврсни. пријатељски, непријатељски и равнодушни, што зависи од схватања већине једне и друге групе. Младићи се често сврставају под утицајем старијих укућана, који им одређују другсве по личној симпатији. Има и таквих младића који из ината иду баш у групе које њихови родитељи не трпе, или из јаког пријатељства према једном и или више чланова дотичних група. Последњи је случај ређи, јер се родитељи служе свим могућим средствима да наметну своје мишљење своме сину, што им негде више, негде мање и успева — зависи од младићевог темперамента и карактера.