Učitelj

414

љиво посматра, води, упућује и помаже дечију стваралачку активност. Понекад узима извесну улогу у решавању заједничких проблема са ученицима. Он је тада први међу равнима. Ко површно посматра мислиће да је лако бити учитељ у новој школи, где се тражи његова потпуна пасивност. То је самообмана. Нова школа од њега захтева одличног педагога, психолога и методичара. Његова наставничка виртоузност у новој школи налази потпуну примену. Његове способности морају као радиум да дејствују на ученичке способности и снаге.

Ученици потпуно остављени сами себе у раду, лутали би као лађа без компаса. Постигао би се успех али много мањи и са више жртава. То би значило исто што и пустити дете, док је мало и неразумно, да тече искуство на грубостима воде и ватре, што би га често и живота стало. Такав би рад натерао ученика да изгуби самопоуздање и самоповерење. Али то не значи да наставник решава ученичке проблеме, већ им казује пут и начин

за њихово решење.

Учитељев беседни тон нестао је у новој школи. Учионице су претворене у подесне дворане са потребним средствима, кабинете, књижнице, школске вртове и баште. Учионице под ведрим небом јавно су добро нове наставе и новог васпитања. У школи влада животна атмосфера, сви ученици раде и сви су активни. То није механички рад где се ради равнодушно без учешћа воље и осећања, интереса и пажње, Ученици само раде, стварају и проналазе. Појам „работа“ замењен је појмом „рад“. Живећи животом решавају животне проблеме. Ту знање налази непосредну примену. Новој школи није задатак да само припрема за живот, већ и да буде живот. Као таква условљава потпун развитак индивидуалних способности и диспозиција, а ученицима је дата природна слобода и принцип саморадње до потпуности је заступљен.

Пошто нова школа захтева велика материјална средства, која су у данашњим економским приликама тешко остварљива, значи ли да је рад у духу нове школе немогућ» Не, ниуколико. Отежан је и не може се у потпуности спровести, али то не значи да је немогућ. Истина је, да специално код нас у већини школа недостају најелементарније потребе; школске зграде су само склоништа од временских непогода и ништа више. Па и тамо се могу извести извесне реформе „јер се у новој школи изводи и материјална и духовна реформа. Заиста једно од другог зависи и тесно су везани. Може се речи да једно друго условљава. Али средства нису од пресудног значаја, њиховим отсуством, кад се не иде у крајност, не престаје школски живот. Тачно је што наш народ каже: „Без алата нема ни заната“, али ни алат без руку не претставља ништа, а руке без алата ипак доста значе. Првенство је руку у томе што имају живота да створе алат и средства. Способан, добар и вредан учитељ, који има педагошких способности, љубави према деци и своме позиву „може и у најтежим материјалним приликама реформирати дух старе школе. Оно што је најнужније од наставних средстава он ће набавити део по део,

___ и__ни на м _ ______