Učitelj

417 ош

прошлих времена. Често ћете чути, како сељаци неком младом дипломираном учитељу, који је учио 5 година, претпостављају неког њиховог учитеља из 19 века, „који је учио сто ђака“. А зашто Та се може само психолошки објаснити. 1) Што су народне школе са стручно спремним учитељима биле новина; 2) Што су се у школама предавала знања, која још нису била распрострта, па су учитељи и својим знањем импоновали; 3) Што су школу посећивала деца која су имала не 7 година као сада, већ 10—14 год., па им је школовање по програму било јасније, утисци упечатљивији и због тога им је иу памћењу више остајало од тога што су учили; 4) Што су учитељи у тим критичним данима нашега народа са великим ентузијазмом радили и у школи и ван школе. Даље, законодавство није до детаља предвиђало све његове радње, него је био самосталан. И, најзад, учитељи су имали велико поверење у методе са којима су радили. Предавајући по њима нису сумњали, да не раде по истински утврђеним методама и принципима педагошких наука.

П

А какав је данашњи учитељски кадар»

Да би га лакше схватили мораћемо да га поделимо у групе (Класификација је за споразумевање неопходна).

У 26.700 учитеља имамо три групе. У првој групи су они из предратних учитељских школа или Богословско-учитељских, песници, политичари, вођи сељака. А сељаци су их волели, јер су се узајамно добро разумевали, а пред њима су били велики задаци. У другој групи су они послератни, који су учитељску или богословско-учитељску школу завршавали за 1, 2 и 8 године, и они курзисти којима су признате ратне године, и најзад они којима су признате године службе проведене у школи под туђинском влашћу (егзархијски). У трећој су они који су редовно учили и гимназију и учитељску школу.

Сада да видимо са каквом су спремом излазиле из школе поједине групе.

1) У предратне учитељске школе одлазило је мало али одабрано. „Конкурс је, због малог броја места, а много кандидата, био врло строг“. М када су такви излазили из учитељских школа, Они су заиста и постајали добри учитељи. Многи су од њих продужили школовање на страни. па су данас и за високим положајима: а, и ови што су остали у учитељским редовима, није их прегазило време, сви су то вођи учитељства, људи од пера, вредни или као писци или као преводиоци. Они су и данас учитељска елита.

2) Појединци брзо живе, па због тога морају брзо да остварују своје циљеве. А народ је мал те не вечан. У њему се смењују генерације. Једна генерација започиње известан посао, а Ко зна која ће га завршити. Добијам утисак да су моји савреМеници изгубили то из вида. Управљачи држава мисле да и друштвене заједнице, као и појединци, брзо живе, па све предузете послове: изграђивање путова, железница, мостова, школа итд.,

Учитељ 27