Učitelj

307

Uz našu društvenu organizaciju polazimo od pretpostavke da je najlepša vaspitna okolina (milje) i izvršilac ili bar inicijator najbrižnijegz staranja za dete u svim pravcima dobra porodica. Zato je neophodno da prvi elemenat planskog staranja za dete postane obezbeđenje porodice ti. dobra politika ukoliko se radi o obezbeđivanju posla i plata, socijalno zakonodavstvo i problem higijenskog stana (planiranje varoši, gradnja jeftinih a zdravih stanova, pitanje igrališta i parkova itd.). Društvo treba da preko svojih institucija za svu decu uzme na sebe Drigu o onim zadacima za koje porodica, uopšte uzev, nije dovoljna: saradnja u vaspitanju dece od 6—14 godine itd. Zadatak socijalnog staranja mora biti: zameniti ili dopuniti porodično staranje tamo gde je to potrebno. Dakle, to znači u principu: graditi na porodici. To znači nastojavanje da se dete ne istrže iz porodice, dok to nije neophodno potrebno i neizbežno, to znači: pre svega pokušati svim silama da se porodica, ako je to ikako moguće, učini sposobnom da se sama stara za dete. To znači dalje: afirmirati ovu vrednost porodice ne samo u staranju za vlastito dete, nego i u staranju za napuštenu decu, za siročad i sl. Dakle, to znači takođe otstupanje od velikih zavoda za normalnu decu (sirotišta i sl.) i podržavanje značaja dobro organizovanog starania u hraniteliskim porodicama (smeštanje dece u pOorodice), razume se uz brižan izbor dece i hranitelja, uz stalno nadziravanie i kontrolu, uz obilato zdravstveno staranie i primerno ekonomsko obezbeđenje dečjih potreba. Takvo staranje u hraniteljskim porodicama znači istovremeno i realnu osnovu za budući razvoj deteta, koje se sada usled shematičnosti i šablonstva zavoda otuđuje od života u kome će jednom morati da se bori za svoi opstanak. Takvo staranje nema onih rđavih strana što ie imaju akcije za smeštanje dece u tuđe porodice, ali privremeno i u vidu ugošćavanja dece, koje mogu da nanesu i mnogo zla, ako nema u dotičnoi porodici mnogo takta u postupanju sa decom.

Ukoliko nam više uspe da za saradnju na području socijalnog starania za mladež pridobijemo široke slojeve grada i sela, utoliko će blagotvornijie biti posledice ne samo u pogledu dece i njihova zdravlja, nego i u pogledu lepšeg uzajamnog razumevanja za potrebe i interese grada i sela. Staranje za mladež, gde se pre svega čovek mora da afirmira kao čovek, gde mora mnogo više da govori srce nego razum, koje se mora savesno izvoditi i to samo za dete ji njegovo dobro a ne iz nikakvih sporednih uzroka — takvo staranje za mladež trebalo bi da postane polie rada na kome bi se radi plodne saradnje imali da udruže pripadnici raznih društvenih klasa, poziva, političkih partija, gde bi trebali da zaborave i otstrane sve što ih deli i svoje snage udruže u radu za cili koji to zaslužuje. Kad bi se svi oni na tom poslu našli i upoznali zaiednički cilj i jedini zajednički interes: budućnost naroda i države, postigli bi velike uspehe ne samo u staranju za mladež, nego bi mogli da se odupru i onima koji iz bilo kakvih uzroka iskorišćavaju njihova osećanja, šire i potpiruiu mržnju i otpor prema drugima i podrivaju tako sposobnost za rad koja počiva na uzajamnom povereniu i poštovanju. Tako bi s tog polia mozao da iziđe preporod i za ostale grane javnog rada. Za sve to potrebno je, raZume se, pre svega imati iasan pregled o potrebama socijalnog staranja i jasan cili. Potrebno ie imati sistematski plan i po tome planu