Učitelj

о осећају љутње, о тежњи итд. тачна копија туђе љутње,

туђе тежње.

Наведени Лењинов пример осећаја, као „отсликавања стварности, с главе га издаје. „Осећај црвене боје“, говори 94, „от“ сликава треперење етра, које се приближно изврши с брзином од 450 трилиона у секунди. Осећај плаве боје отсликава треперење етра са брзином око 620 трилиона у секунди. Треперење етра постоји независно од наших осећаја светлости. Наши осећаји светлости зависе од утицаја треперења етра на човеков видни орган. Наши осећаји отсликавају објективну реалност, тј. то што“ постоји независно од људи и њихових осећаја“ (264). Црвена и плава боја никако не личе на треперење етра. Ако узмемо у 06зир да су нам, по Лењину, и сама треперења етра позната само као „претставе“ које су постале из наших осећаја, онда се питамо какве разлоге имамо да тврдимо да су ове претставе аде-_ кватне спољашњој стварности. Плеханов се држао схватања да теорије отсликавања, симболизирања итд. не могу строго утврдити не само особине спољашњег света, но чак и његову егзистенцију. Зато је он одлучио да се наслања на акт вере у егзистенцију спољњега света и да тврди, да „таква вера сачињава нунужан претходан услов критичког мишљења у бољем смислу те речи .“) !

Разуме се да Лењин схвата комични карактер изјава Плеханова да је критичко мишљење основано на вери и неће да му следује. Како он сам излази из тешкоћа одмах ћемо се уверити, а сада ћемо да доведемо до краја разматрања његовог сензуализма. Зар се све наше сазнање састоји из осећаја Односи, на пример, јединство особина ствари, узрочна веза итд. никако не могу бити осећаји:»“) рећи да су нам жутина, чврстоћа и хладноћа јабуке дати у три осећаја (видном, тактилном и термичком), а да је јединство ових особина четврти осећај, значи рећи једну грубост. Лица која су се марљивије од Лењина бавила филозофијом, чак и међу дијалектичарима-материјалистима, јасно схватају да у сазнању осим чулних елемената постоје и нечулни. На пример, Биховски говори: „Човек има на расположењу два главна

оруђа помоћу којих остварује сазнање. своје искуство, укупност чињеница које добија кроз чулне органе и разум који уређује чињенице искуства и прерађује их“ (13). „Чињенице посматрања и експеримената морају бити смишљене, продубљене и повезане. Мишљењем морају бити утврђене везе и узајамни односи факата они морају бити систематисани и оцењени, морају бити откри“ вени закони и принципи“. „У том раду мишљење се користи многобројним општим појмовима којима се изражава и одређује в између ствари и ова научно оцењује. Ти појмови и логичке ка горије нужни су елементи у свима одељцима сазнања и у свак сазнавачком процесу“. „Значење њихово за науку тешко је 0

нити, јер је њихова улога огромна у формирању сазнања“ (18-1

жу Плехановђ, примедбе уз руски превод Енгелсове књиге о Фојербаху (1918), 86 (женевско издање 1905 г., стр. 111. и ж#) Види о томе моју књигу „Мирљ, какђ органическое цблое“