Učitelj

22

ХХ веку. Пре свега коначно и озбиљно упила је у себе руска педагошка мисао веру у неопходност строгог научног заснивања педагогике. У почетку ХХ века тежња да се веже педагошки процес с оним што даје за његово схватање наука, достиже врло велику снагу, што се показује у развиће научне психологије у Русији и у појави превода најглавнијих руководства са страних језика на руском језику. Изучавање и развиће експерименталне психологије постаје толико приметно да се у ХХ веку у овој области диференцирају чак неколики правци.

Упоредо са овим расте критички став према основама раније педагогике и пре свега у име личности детета, у име ослобођења дедета од пута који омета његово „природно“ развиће. Проблем слободе детета постаје једна од најзначајнијих тема и може се рећи средишна тема руске педагошке мисли. У исто време почиње све одређеније (уз велики утицај Западне Европе) да се испољава идеја радне школе, идеја чији су коренови већ одавно постојали још у педагошким тражењима Ж!Х века. Поступно проблем васпитања потискује проблем образовања и у вези с овим, у почетку слабо а доцније све јаче, развија се тежња за целошћу (синтезом) у васпитном утицају на дете. Мотив целости има големо значење у руској педагошкој свести, пошто се придружује уз једнородни мотив у руској филозофији, која се жарко борила за идеју целосне личности. У овом погледу успех психологије тако исто је имао велико значење, јер се у самој психологији овога времена све јаче проповеда идеја личности, идеја јединства и целости душевног живота. Тек што се у почетку ХХ века појавио први часопис посвећен психологији (Питања психологије и филозофије), појавило се и неколико оригиналних и свежих психолошких монографија. Све то не само да је освежило педагошку свест, не само да је истакло нове основе за педагошку мисао, већ јој је и дало ону снагу какву је уопште педагогика нашла у психологији. Упоредо с овим одушевљавањем са психологијом, које се тек развијало али је било већ јако, у животу руске школе су се обележавале нове перспективе које су звале на стваралаштво. Прва ласта овога пролећа била је организација (првих година ХХ века) Педагошког музеја при управи војних школа (на челу са ђенералом Макаровим). Око овога музеја постепено се окупило много специјалиста из педагогике (Нечајев и др.). Истих година поничу трговачке школе, слободне од рутине, које су око себе окупиле младе снаге. На ове прве године пада и ницање првих популарних педагошких часописа, који су играли велику улогу у развићу педагошке мисли, наиме „Руске школе“, „Весника васпитања“, нешто доцније „Школе и живота“ и других. У области теориске педагогике | може да се подвуче појава чувених Лесгафтових студија, које су посвећене питањима породичног васпитања и организацији педагошких друштава у многим универзитетским центрима. Руска педагошка мисао