Učitelj

В, Брумен, проф. универз. у Љубљани: Развитак словенске педологије, д-р В. Блаховски, проф. универз. у Познању: Дозревање воље, Миодраг В, Матић из Јагодине: Телесни и душевни развитак глувонемог детета, Е, Вранц из Марибора: Педологија у светлости синтезе, д-р Кацаров, проф. универз. у Софији: Свесловенски педолошки проблем, д-р Б. Шкерљ, доцент универз. у Љубљани: Полна зрелост према биологији и према казненом закону, д-р Ш. Шуман, проф. универз. у Кракову: Испитивања умног развитка школске омладине, д-р М. Ростохар, проф. универз. у Брну: О мишљењу детета и омладине, д-р Јан Угер, проф. универз. у Брну: Педолошки проблеми пубертетног доба, д-р Ф. Шерацки, проф. универз. у Прагу: Начела психолошког испитивања средњошколских ђака, Првош Сланкаменац, проф. универз. у Скопљу: Како мисле најмањи, д-р М. Кројц, проф. универз. у Лавову: Личност, д-р Станко Гогала, доцент универз. у Љубљани: Дедуктивно закључивање: у детету. — У секцијама је одржано 56 предавања. Између њих од нарочитог интереса су предавања: д-р Ф. Шкалоуда, проф. универзитета у Прагу: Профилакса у ортодонтији, д-р Ф. Мандића, проф. из Загреба: Облик главе и висина тела загребачке школске деце, д-р Б. Стефановића, проф. универзитета у Београду: Доба умне зрелости и фактори наслеђа и околине, д-р Лудвика Биковског, проф. универзитета у Познању: Хумор у школи, д-р С. Поповића, проф. Више педагошке школе у Београду: Воља трговачке омладине, д-р Т. Заворског, проф. универзитета у Познању: Интелектуални стандард ђака учитељске школе, Г, Пирјева, инспектора Министарства у Софији: О претшколском образовању и социјално-педагошком старању за омладину у Бугарској, д-р 3. Преграда, доцента у Загребу: Шала и психички развитак, д-р Ј. Крживог, проф. универз. у Брну: Слабоумност деце, д-р Д. Кацарова, проф. универз. у Софији: Проучавање омладинског питања у Бугарској. — Многа предавања су илустрована шемама, графичким диаграмима и фотографијама.

: Универзитетски професор д-р К. Озвалд у свом уводном предавању изнео је циљеве и задатке педологије, а тиме је у исто време подвукао и одредио програм и оквир педолошких конгреса. Он је истакао, да педологија није исто што и педагогика, ма да се оне међусобно и вишеструко додирују. Проблеми педологије односе се на дете до рођења, на дете од рођења до поласка у школу, на ста-

рање за развитак и културу тела, на душевно развијање, које је, као

и телесно, условљено наслеђем и социјалном средином. Педологија даље расправља дечију интелигенцију и методе по којима се она проучава, улази у суштину индивидуалне психологије и психоанализе, просуђује разлику интелигенције сеоског и градског детета; даље се педолошки проблеми од ступања детета у школу до пунолетства односе на стару и нову школу, на захтев проживљавања у школи, на