Učitelj

УЧИТЕЉЕВА ПРАКСА

КАКО ЋЕ УЧИТЕЉ ИСПИТАТИ ЗАВИЧАЈ

Теориски је често наглашавано да учитељ мора полазити од места у коме ради, од његовог живота и рада ако хоће да његова школа постане права школа живота и рада. Али мало је у том погледу практично рађено. Наставнику се пак мора показати пут којим ће он детаљно испитати завичај у коме дела. Познато је да је завичајна настава постала принцип нове педагогике и методике и да се на посматрању и изучавању завичаја заснива целокупна основна настава, Без примене локализације и завичајности у свима предметима није могућно правилно васпитање и образовање. Да би се изнео најподеснији начин по коме ће се наставник пре свога рада у новој околини упознати с животом и радом у завичају, овде се износи један детаљан програм за испитивање који је написао г. А. Никифоров и који ће, надамо се, одлично послужити свима наставницима наших, нарочито сеоских школа, те га топло препоручујемо читаоцима Учитеља.

Уредник

1. ГЕОГРАФИЈА ЗАСЕОКА, СЕЛА, ВАРОШИ ИЛИ КВАРТА

1. Географски положај.

2. Топографија места: опис најмаркатнијих објеката (планине, равнице, кланца итд.).

3. Хидрографија места: реке, језера, мочвари, море.

4. Клима, Почетак пролећа. Карактер зиме, лета, јесени. Промене у температури. Водени талог.

5, Каква је земља: глинуша, црница, пескуша ита.

6. Флора. Врсте локалних биљака: дрвета, шибље и траве.

7. Фауна. Врсте дивљих и питомих животиња, живине, инсеката итд.

8. Приближан број становништва и густина насељености.

9. Састав насеља: једне народности или не.

10. Како становници себе називају, свој крај и своје суседе; Шта је новога унео живот после ослобођења и уједињења“ (Означити промене у именима.

11. Односи са суседима; за град — његов значај за државу.

12. Постоје ли подругљиви називи за суседе и који су: Разлог за такве надимке.