Učitelj

гогику од савремене, него и у савременој проузрокује разне правце радне школе, што је сасвим разумљиво. Без јединственог појма педагошког рада и ученичке саморадње не може бити ни јединствене радне школе. Изнећемо како та два појма схвата радна школа коју је засновао Хуго Гаудиг почетком овога века, а разрадио, нарочито у пракси, «Ото Шајбнер (Видети његово дело: Двадесет година радне школе Лајпциг 1930 г.).

У крајњој линији свако је учење саморадња. И кад све потиче од учитеља, и циљ, и средства, и начин рада „и цео потстицај у виду учитељевих питања као у тзв. развојној настави, ипак остаје ученику да „сам пази, сам опажа, сам мисли и схвата, сам суди, закључује и продењује. Дакле, и у настави строго вођеној од учитеља има доста момената за ученичку саморадњу. А шта тражи нова школаг — Не задовољавајући се минималном ученичком саморадњом, нова школа жели да се ученик у настави много више и јаче заложи, да што више самостално употребљава своје разноврсне снаге. Она настоји да ослободи ученика сталног спољашњег потстицања од стране учитеља, да га ослободи сталног вођења. Нова школа жели да разбуди у ученику његове стваралачке снаге што природнијим начином и да те снаге ојача и тразвије. Нова школа хоће да ослободи ученика духовне зависности од учитеља, па да ученик не мора увек да жели, осећа и мисли оно што учитељ хоће, што је унапред спремио без везе с учеником те с тога мора на вештачки начин све то да изазове у ученику. Нова школа жели да у животу школе, у настави, ученик учествује својим снагама слободно тј. да сам одабира, спрема и изводи свој рад. Све треба да потиче слободно из самог ученика, без непотребног уплитања туђе помоћи. Као што знамо, ову идеју слободне ученичке саморадње налазимо још код Русоа, а Песталоци је сав свој педагошки рад засновао на њој.

Слободна ученичка саморадња врло често се погрешно тумачи. «Она не значи да дете искључиво својом сопственом снагом може усвојити културна добра и да се помоћу тих добара може само развити у личност способну за живот, те да је не само сувишно него чак и штетно ако се учитељ на било који начин умеша у дечије природно саморазвијање. То би у ствари значило оставити рад у школи ученичкој самовољи и тренутном расположењу, чиме бисмо школу лишили њене основне улоге у друштву. Од овако погрешно схваћене ученичке слободне саморадње штити један други појам, који се више истиче у новој дидактици, наиме појам педагошког рада. Појам ученичке саморадње и појам педагошког рада Гаудиг је спојио у захтев: слободни духовни школски рад.

Смисао радне школе је да се школско образовање обавља у облику стваралачког учења, духовног рашћења и то сопственим дело-