Učitelj
67 ЕТЕЛ ЕВА АЕ НЕ АЕ денара ари ер таван патроле
инстинкт, ни непосредност, он је тежио од источног идеализма западном реализму, он је не само осећао већ и делао. Суштина његовог филозофског мишљења је у томе, да се мора нешто урадити да се избегне дисхармонија између осећања и разума. Његов филозофски програм и његово вјерују — одређени су и јасни: човек није и не може бити пасиван посматрач, посматрач без учешћа у околним догађајима; он има довољно снаге да означи своје циљеве и да изабере пут за њихово остварење; он васпитава у себи чврсту вољу, која је основа слободе. Из овога следује да смо ми у стању да се противставимо самоубиствима, која расту, и, ако су старе религиозне основе уздрмане, да их не подржавамо, већ да учимо народ и да тражимо нови пут ка новој религији, која ће нашем животу поново дати реални смисао.
2. — У 1882 години, кад се универзитет у Прагу поделио на чешки и немачки универзитет, Масарик је на чешком универзитету добио ванредну професуру. Његов долазак у Праг знамење је нове ере у области чешке филозофије, њеног препорођаја и удубљивања. Ја нећу да тврдим да је Масарик био једини, који је изазвао ово буђење или је било још и других, али је једно неоспорно да је Масарик припремао овај препорођај филозофије својим делањем у Прашком универзитету, филозофије коју је он ставио у средиште културног живота. Нова филозофија дошла је да смени расположење, које је у нас владало пре тога времена, расположење које се не може довољно одлучно дефинисати да је било двојако и полунаучно. Масарик је углавном и водио борбу с овим недостатком нашега друштва. Идуће Године по своме доласку у Праг, он оснива месечни часопис „Атенеум“, у коме стручњаци воде преглед списа из свих научних области. Овај месечник, реагирајући на сва питања науке, извршио је своје велико дело. Њему захваљујући, наша литература деведесетих година преображава се, јер су неповољне критике у домаћим списима навикавале читаоца на критику. Уједно с овим, Масарик је отворио очи друштву и показао у чему Чешка осећа потребу и какви су њени културни интереси; то су: чешка академија, научни речник, организација превода, стручни часописи, библиотеке, други чешки универзитет, издавање важпих историских споменика, тј. све оно, што је сада готово потпуно реализовано у животу.
Следећи Масариков рад је „Основи конкретне логике“ (гакаду Копкгећ! |оа(ку. Тидеп! а зоизјаџа ува. Ргаћа (1885), а то је спис у коме је он конкретизирао систематски програм тог рада, који су посебице извршивали његови сарадници у „Атенеуму." У овом спису он је изврбчио преглед наука, њихову карактеристику и циљеве и указао уједно с овим на блискост између чешких расположења према светском гледишту, које је научно засновано. Овај спис претставља нарочити фи-
5%