Učitelj
ИРА НЕ ЕНЕН ЈА 71
ликог народа. Извојевана је била слобода критике, што је имало големи значај за наш духовни живот. Наша прошлост појавила се у простијој светлости и, после тога кад су умрли у рукописима опевани миголошки Љубуша и Јарослав, који су за нас имали само значај успомене на славну прошлост, али нису имали практично значење за садашњицу, појавили су се у јаснијој светлости Хус и Чешка браћа, чији принципи и сад живе и морају живети као морални закони. Дакле наука и осећање, западна вера у активни разум и руска вера у идеал __ ова два пола, која је Масарик спојио у своме реализму, одржали су прву сјајну победу, победу чистог осећања, науке и напретка над лажи и душевном леношћу. |
6. — Како је пријатно поседовати нову мисао и извојевати јој признање у свету, бити убеђен у победу правде и истине, али ништа мању похвалу заслужује и онај, ко је схватио борца за правду, придружио му се и помагао га. Јер тај ко је схватио туђу истину и генијално доказао њено значење, доказао на делу љубав према њој, тај је и сам постао диван изузетак у безосећајној гомили. Апостоли су готово тако исто дубоке природе, као и Христос. Сетимо се неких Масарикових пријатеља... Јеврејин студент Флеш завештао му је своју имовину; И. Хербен, И. Махар, И. Ванчура, Ф. Дртина и Ф. Крејчи — Масарика нису напуштали и у најтеже време, а хиљаде његових слушалаца и читалаца потсећају нас сада, као и то, кад су га милиони људи недавно поздрављали на улицама Прага, на оно недавно време, кад су га и његови пријатељи проклињали и кад су га само неки признавали. Јер они су били убеђени, да се он бори за истину и правду и да само њима треба служити.
7. — У 1893 место часописа Атенеум, који је престао да излази, Масарик оснива месечник „Наше време“ („Мазе доба") у циљу да упозна друштво са савременим светским мишљењем. И у овом часопису он води критику чешког друштвеног живота. После две године, он издаје спис „Чешко питање“ (Сезка ојахка. Зпаћу а Ху пагодћо ођгогеп. Ргаћа 1895), најзначајнији рад о чешком покрету. У овом новом делу, као у жижи, отсевнула су сва размишљања и мисли о којима се говорило у књигама о самоубиству и о словенофилству, и у конкретној логици, а тако исто ту се налазио ехо борбе против „Рукописа“. Ово дело је основа филозофије историје чешкога народа. Масарик је, у пуном смислу те речи, осећао понижење од става, који је раширило наше друштво, као да је задатак чешког народа борба с Немцима. Зар Чеси немају право на живот, кад не би било Немаца; Свакако ако Божјим промислом Чесима није одређен у свету позитивни задатак, онда они немају значај светског народа. Зар смо ми само одблесак Немаца: Не. Бог нам је одредио да водимо борбу за хуманост, тј. за уздизање човечанства. То је идеал, коме су себе при-