Učitelj

ринннннннн________-____-_--_-=_-_---_-_________-____-__.__ 482 se davale dve bajke „Stoliću, postavi зе!" ! „Како зе роргамо žicaroš Petlja", a veću pažnju privuklo je na sebe igrokazom Sacove-Rozanove „Mali Crnac i majmun" koja se davala 52 puta. Prvu sezonu završilo je poгон ће Kurševom inscenacijom daljnje sovjetske igre „Medvedić Beo Trbuščić". Od daljih premijera pominjemo originalnu dramalizaciju dečjeg romana „Brafstvo belog ključa” što ga je za mladež napisao legionarski književnik i pisac uspelih dramskih dela Fr. Langer („Periferija”, „Konjička izvidnica" . i dr.). Dalje pominjemo „Rodino mladunče” od Pinčevskog, upravo neke vrste u stihovima recitovanu operu. Sličan pokušaj „Braistvu belog ključa" beše „lirkin veliki izum od Holana (Holan), a sada daje fo pozorište Loftingovog „Dr Doolitlle ı životinje”. Velika smefnja je u tome šfo nema dosta dobrih autora. Iz starije dramske literature održavaju se na provincijskim pozornicama igrokazi A. Kučerove-Fišerove (Kučerova-Fischerova), Jaroslava Pruhe (Pricha), O. Pospišila (Pospišil), V. Baldesari-Plumlovske i dr. Često se daju, naročito kad igraju dec8 za decu, i marionelski (luikarski) igrokazi od Maška, Drimla i dr., ali izborje usprkos tome još uvek vrlo malen, iako se svake godine štampa mnogo materijala slabe ili nikakve vrednosti

Pomenuli smo pozorišfe s lukama. To je jedno od najraširenijih vaspilnih sredstava u ČSR i veliko mnošlvo škola (zabavišta, osnovnih, građanskih, pa čak i neke srednje) imaju svoje pozorište s lufkama. Karakteri stično je da klasik češkog lufkarskog pozorišta Манја Кореск! (Матеј Коpecky), čiji potomci još i danas pufuju sa luikarskim pozorištem po unulrašnjosti ČSR, zauzima časno mesto u galeriji narodnih buditelja i preporodiielja i da su Čehoslovaci dali inicijativu za osnivanje Međunarodne federacije radnika na lufkarskom pozorištu (UNIMA). Najveće zasluge za razvoj lufkarskog pozorišta u ČSR ima profesor J. Veseli (Vesely), koji je isto tako oduševljeno uređivao ugledno uređivani slručni časopis „Loufkat” (Lufkar), kao šlo je naučno obrađivao i izdavao staru literaturu iz fe oblasti i davao polistreka za novo stvaranje. Danas je u Pragu najusavršenije pozorište sa lulkama u čitavoj srednjoj Evropi. To je „,Carsivo lutaka" u Cenfralnoj gradskoj biblioteci. Sem njega posltoji još uzorno pozorište sa lulkama društva „Umehničkog vaspilanja" na Kraljevskim Vinogradima. Oba pozorišta stoje pod isfinski umefničkim voćstvom.

Ako apshrahujemo od bogate čehoslovačke literature koja se odnosi na pozorište s lukama (Čitanka za lufkare, razna izdanja igrokaza, oslala pomoćna sredstva kao na pr. nacrfi nameštaja, krojevi isforijskih kostima, ali pre svega dekoracije i luke prekrasnog Alešovog pozorišta itd.), literatura o dečjem pozorištu je srazmerno siromašna. Postoji, doduše, veliko mnoštvo raznih igrokaza (u celini, razume se, na niskom umelničkom slupnju) i nekoliko edicija maferijala (recitacije, dramalizacije, monfaže, horske recitacije, veće dramalske celine) za razne školske svečanosli i posela, ali do danas još nije pregledno i iscrpno osvelljen istorijski razvoj dečjeg pozorišta ni pozorišta za decu, nije razrađena njegova kritika i nije obrađena nje-