Učitelj

видуализација у највишем одељењу. Тамо где је учитељ стручно оспособљен и спреман, могу се употребити и уџбеници за грађанске школе из реалија. У школи са 3—4 одељења могу се опет поједини учитељи да специјализирају у извесним струкама и групама предмета (математичко-природнознанствена, језично-историјска и техничка група), па могу завести тзв. „роЛодбогпе ууисомап!' (полупредметну наставу тј. неку средину између основношколске наставе, где све предмете у истом одељењу предаје један учитељ, и наставе средњошколске, где сваки наставник предаје у свима одељењима само свој предмет). У највишем пак одељењу предају три учитеља, сваки другу групу предмета. Посао у читавој школи раздељен је целисходно између учитеља. Тај систем полупредметне наставе омогућен је и новим наставним програмом за основне школе од 1933 године. У оним неподељеним школама, које заведу тај систем, може се завести и „систем радионица"“ место учионица, тако да се једна учионица опреми за извођење наставе у математици и познавању природе, друга за језичну и историјску наставу, трећа за техничку наставу и рад у радионици. Према томе подеси се и распоред часова, па ђаци мењају поједине учионице према томе који предмет управо имају.

Како се види из горњег кратког резимеа тежњи, да се у ЧСР организује добра неподељена школа, наше је школство још увек у развоју који није дефинитивно завршен. Организација школа на селу стално се мења, нарочито на истоку Републике. И унутрашњи рад у школи мења се у знатној мери. На то управо потстиче и нови наставни програм, који је израдило стотинак истакнутих педагога под воћством Д-ра Јосефа Кепрте. Учитељство узима живог учешћа у том покрету. По срезовима се приређују радне седнице на којима се третирају разна педагошка питања, држе се семинари у разним већим средиштима, Школа високих педагошких студија организује екстензије и филијале у разним деловима државе. Дакле: педагошка Чехословачка марљиво и одушевљено се бори за рационалну школску организацију и за радну школу.