Učitelj

учитељу. На лак, деци приступачан и занимљив начин, у јасноме облику и са научном исправношћу она обавештава и поучава ученика када год он то устреба. Радна књига треба стално да прати ученика у његовом раду. Што она у већој мери може да накнади учитељево излагање, тим је боља. Зато радна књига не може да буде кратка колекција чињеница и појмова, као што су то били стари уџбеници. Иако чехословачке радне књиге за наставу реалија, да уземо један пример, имају мањи број појмова него ранији уџбеници (градиво је свесно рестринговано) ипак су опсегом веће од њих.

Што се тиче формалне стране проблем је да ли уџбеници реалија треба да буду писани у забавној форми, белетристички. Иако тражимо да они буду писани интересантно, ипак смо против тога да се пишу у белетристичкој форми. Лектира белетристичких дела из те области може да послужи додуше као, „допунска лектира“, али сам рад према радној књизи није забава, нето озбиљан рад. Већ у основној школи треба децу уводити у прирођену ситуацију која ће личити на студију одраслих особа, јер баш нове методе траже да ученик стекне способност да се сам у животу самостално поучи кад му то буде требало:

Али нарочито јако подлачимо психолошко гледиште тј. да се приликом израде радних уџбеника води рачуна о психи детета. Тек кад се строго поштује и примењује ово гледиште, добија уџбеник дидактичку вредност. Ранији уџбеници пружали су деци мање градива него одраслима, али такво „скраћивање" наставног градива није још довољно. Радна књига не сме да буде оријентисана психологијом одраслих људи и строгом логиком науке, већ мора да буде блиска дечјем начину мишљења и пуна живота. То се може постићи на разне начине: не сме се одмах у почетку почети понављањем, већ нечим новим што ученика занима. Пробуђено интересовање мора се стално одржавати погодним мотивацијама, згодно формулисаним проблемима у виду питања која потстичу на размишљање, потстрекивањем фантазије итд. Радна књига биће пуна живота и блиска животу када се буде позивала на дечје искуство. Свака ствар, такорећи, може да се психолошки приближи ученику, ако се доведе у везу са његовим животним потребама и интересима. Обраду књиге оживљују цитати и интересантни умеци. Код извесног детаља можемо дуже да се задржимо и опширније да га обрадимо, ако је његова карактеристика од вредности и интересантна. Стил читаве књиге не сме бити једноличан и сувопаран.

Садржину нових уџбеника одређује и за њу даје оквир званични наставни програм. Али аутори уџбеника имали би да поведу рачуна и о наставном програму за суседни нижи и виши ступањ, како би се постигла исправна градација наставног градива и начина његове обраде. Никаква школа на свету не може да ђака научи свему. Али мора да научи исправно мислити, мора своје ученике да научи исправној методи

30%