Učitelj

НЕД А 477 трошкове из улазнице, ма и минималне, што је плаћају ђаци, не присуствују тим претставама сви ученици, већ само они који могу платити улазницу. Негде школа на сваких неколико плаћених улазница добија бесплатне улазнице за сиромашне ђаке.

Ниво тих претстава је врло различит. Тамо где у избору филмова за те претставе учествују и учитељи, где се баци пре претставе на погодан начин у школи припреме на оно што ће видети у биоскопу и где се доцније у настави искористе искуства што су их деца стекла у биоскопу, тамо те претставе имају одговарајући значај. Али ваља отворено признати да у већини случајева филмове за те претставе изабира сам власник биоскопа, а он обично узме од завода за позајмљивање филмова најјефтинији филм, или евентуално филм који ће моћи да приказује и на редовним претставама за одрасле.

Убрзо се показало да,те претставе не пружају доста могућности да се како треба искористе сва преимућства филма, и да је потребно имати филм директно у самој школи, ако се жели да он постане исто тако приступачно и корисно наставно средство као на пр. диапозитиви. Било је, истина, неколико модерних школа које су имале свој властити школски биоскоп, али таквих школа било је врло мало. Уређај за ноомални филм је и сувише скуп, руковање с апаратом компликовано и изискује стручну спрему, а сем тога постоји и опасност од пожара, јер су целулоидни филмови лако запаљиви. Нормални филмови су такође својом високом ценом за школе готово неприступачни, а што је главно нема нормалних филмова који би били израђени специјално за школе, конциповани са планом за школске потребе. Зато у ЧСР нема много школа које би имале пројекциони апарат за нормални филм, а уколико их и имају, скоро никако их не користе за наставне сврхе. Нормални филм је у ЧСР остао за младеж углавном средство за разоноду, а само од случаја до случаја и поучава.

Велика је промена настала, кад су се појавили први уски филмови. Најраширенији типови уског филма код нас били су филмови ширине 9,5 мм (из Француске) и 16 мм (из Америке). Уски филм имао је већ неколико преимућстава и испуњавао неколико предуслова да постане школски филм у правом значењу те речи. Пре свега уски филм није опасан, јер се загревањем не запаљује и опасност од пожара такорећи не постоји. Даље, он је јевтин, и то не само филм него и одговарајући пројекциони апарати којима, због њихове једноставне конструкције, може руковати не само учитељ него и одраслији ђаци. И производња уских филмова је много јевтинија, него производња нормалних. А напослетку у ЧСР су се почели увозити већ специјални школски филмови копирани на тим уским филмовима. То је било године 1930—1932. Учитељство је топло поздравило уски филм и већ је изгледало да ће школски филм постати обичним наставним средством које ће имати свака школа. На жалост, настојавања пропагатора филма