Učitelj

480 вааишнњиливелетииинвиавивниаен рпнииинининнишиштеиаииетирив то пе ере шава Ркнаивнивинианни татај

лан помоћник учитељев у настави већине предмета. И не само то: у тим малим, забаченим општинама и селима врши пројекциони апарат за школски филм двоструку мисију. Дању служи у чисто школске (наставне) сврхе, а увече у сврхе народног просвећивања тј. приказују се на њему ти поучни и васпитни филмови одраслим становницима села. Како је тај појав маркантан, нека нам послужи један пример: у врло сиромашном срезу Семилском било је у извесно доба 18 школских пројекционих апарата, који су били готово увек запослени. Велики део били су тзв. „путујући“ апарати тј. возили су се скоро сваки дан од села до села да се што више искористе. А у то исто време било је у свим школама Великог Прага свега око 5 пројекционих апарата за школски филм, а и они се скоро никако не искоришћују, бар уколико се може видети из статистике разних завода за позајмљивање филмова.

Крајем 1936 год. постало је јасно да треба издати нормативне прописе о употреби школских филмова у школама и да најзад треба нормализовати формат школског филма. Зато 3 октобра 1936 г. издаје Министарство просвете у Прагу нарочити распис о школској кинематографији. Главне одредбе тог расписа јесу:

1) У школама се смеју употребљавати само они филмови (и диапозитиви) које је одобрила надлежна комисија Мин. просвете, сем ако се не ради о снимцима локалног карактера које одобрава управа школе у договору са среским школским надзорником. Док не буде до- · вољно одобрених школских филмова могу се изузетно употребљавати и неодобрени филмови.

2) Сви филмови и диапозитиви морају бити технички на висини тј. доста јасни и оштри. Својом садржином морају, где је то само могуће, јачати и гајити патриотска осећања, оданост према држави и њеним демократским установама.

3) Из разлога безбедности смеју се употребљавати само филмови од незапаљивог материјала. Утврђује се јединствена ширина школских филмова са 16 мм, док дужина филма треба да је према узрасту и способностима ђачким.

4) Препоручује се школама да купују само савршеније пројекционе апарате који гарантују доста јасне слике. У принципу имају се куповати само домаћи апарати. Жели ли нека школа за државни новац да набави пројекциони апарат иностраног порекла, мора поднети Министарству молбу с образложењем.

5) О свима стварима које се односе на школску кинематографију водиће рачуна и доносити предлоге Саветодавни одбор при Мин. просвете, који образује 3 комисије: организацијско-техничку, цензурну и комисију за сижеа.

Највећи значај овог расписа јесте баш у томе, што је нормализовао ширину школског филма. Данас школе знају да могу купити