Učitelj

ЕВЕ ЕЛ ЕРЕ И АД ЕРЕ ДЕ Па АД АН БВП Е 2 30

Змај је уметник и у избору ствари, које преводи. Тако су му лепе појеме „Толдија“ (оба дела) и „Отма Мурањ града". У првој слави природног простог човека, који се јунаштвом пење до краљевских дворова, да тамо понизи мизерне чанколизе и удворице, који су далеко од јунаштва, а да презре све краљевске части и врати се у своје село. У Отми Мурања тако лепо описује све напоре и лукавства рата. То су му бојне приче о вечној лепоти и поштењу, о храбрости и пожртвовању. Тако му је и лепа идилична бајка „Витез Јован“, где опет подиже малог незнатног човека мучним напорима и нечувеном моралном лепотом до вилинског царства. Па тек тешке трагедије „Еноха Ардена", „Човекове трагедије“ и „Ифигеније на Таурису“ Гетеове. Прочитајте све то, па ћете се уверити колико је ту растурено лепоте, колико необичне хармоније, која осваја својом естетском музиком, својим архитектонским савршенством.

Змај је био и довољно искрен и потребно обазрив човек. Он је према садржини удешавао форму. За финију, лиричнију садржину тражио је и нежнију, музикалнију форму. Он није ценио празну форму без садржине, док је бољој садржини допуштао и слабије форме. Песник је често у том погледу реалист. Њему се није допадало, да форма поједе садржину, па и он је из доба, кад је ствар важнија била од форме.

Има Змај доста лиценција појетика, Он прави многа непотребна скраћења, има кованица, служи се вулгарним изразима, често пренебрегне ритам и слик итд. Али ипак свега је тога мало и обично на месту где се мора отрпети тако како је казано с пуно разлога и неумесно би било заменити га чим било другим.

Ето и као песник и као уметник и као политички и национални борац Змај је скоро беспрекоран у своме савршеном делу. Сваки приговор његовом великом делу јесте или догматичка ускогрудост или један бесплодан парнасизам, тежња за формом и течним стиховима, од којих се ништа не учи и којима се ништа не постиже, да би брзо пали у заборав, да више не живе и да их нико не чита,

А Змај је испунио све услове, да живи и да буде читан и вољен.

6. Преводилац.

Змај је много преводио. И он је из кола наших добрих преводилаца, вредних и обилних. Из кола Ђоке Поповића Даничара, Милована Глишића, Мите Ракића, Душана Ђокића, Окице Глушчевића, Драгише Станојевића, Јована Максимовића, Николе Николајевића, Косаре Цветковићеве и других.

Знао је стране језике и умео је бирати из великог врта европске књижевности.

34%