Učitelj

976

нису могли продрети, и остајали на спољашњости Шекспирових јунака. Али, сва болешљивост једнога доиста јуришног периода не значи да се у понеком наносу набујале реке није могло наћи и понеко зрно злата, као што је оно што сам, у критици, навео из „Хипериона" Хелдерлинова, те ни у томе нема противуречности, како је нашао и мени замерио д-р М. По одликама укратко оцртаног периода постаје разумљиво, што се д-р М. могао одушевити Хелдерлиновим јуришањем и наваљивањем на државу, и што прецењује значај једног кратког револуционарног, али не и „врло плодног“ времена немачке. књижевности, Милош Р. Милошевић

УЧИТЕЉЕВА ПРАКСА

САВРЕМЕНИ УЏБЕНИЦИ КАО НАЈОСНОВНИЈА ПОТРЕБА НАШЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ

Много се времена потрошило по нашим скупштинама и зборовима у дискусијама о методима рада у новој савременој школи, о практичној примени тих метода у наставном раду. Те дискусије у највећој су мери остајале неплодне, без икакве практичне вредности, јер су и након тих предавања, реферата и бескрајно дугих дискусија ствари у пракси остајале онакве какве су и биле. Проблеми наше школе и рада у њој дискутују се и постављају код нас независно од читавог комплекса проблема с којима стоје у тесној органској вези, независно од основног проблема од чијег решења зависи решење и свих осталих.

Под утицајем страних педагошких литература и практичних резултата које је дала школа у многим страним земљама, где се реформи школе приступило свестрано и темељито, наши педагошки писци третирали су многа питања и сувише научно и кабинетски, не водећи рачуна о стварима како оне у пракси и животу изгледају. Другим речима кућа је почела да се зида с крова. О систему Монтесори, о глобалној методи у настави почетног читања, о јединственој радној школи и многим другим педагошким новинама, код нас се много више расправљало, писало и дискутовало, него на пример о потреби једног доброг и савременог уџбеника. А и о том о чему се писало и дискутовало, писало се често пута без дубљег улажења у ствар, без свести о циљу и задатку свега тога. Тако, да ћете данас наћи многих учитеља који су своје учионице претворили у радионице за ручни рад, у којима се теше, кује, ваја, а да ни сами не знају шта то све чине. Неки неуморно режу картончиће и лепе шарене разнобојне папириће, верујући да су тиме остварили активну школу у својој сеоској учионици. За многог нашег младог учитеља још и данас је Кершенштајнер право откровење, а педагошке идеје почетка ХХ века још нису допрле у наше сеоске учионице. Наша педагошка литература је сиромашна, и у колико је има остала је све до данас учитељима неприступачна и непозната.