Učitelj

–_-__________"___._ |

и чељад прилазе и љубе руку попу, кад он долази да прочита „шта вели памет". Кад је поп Станоје прочитао „шта вели памет", Јеротије, као сваки домаћин, заповеда жени да њему и попу скува по каву и ако о томе нема ни речи у тексту, нити сам ја шта о томе рекао.

Тако сам драматизовао исту причу још два пута и тим се свршило. Деца су изашла на одмор и тамо су наставила да глуме, јер им се то врло свидело.

Сутрадан проверавао сам да ли су деца правилно схватила причу. Испитивао сам најслабије ученике и установио сам, да ми они никад нису тако течно, лепо и правилно одговарали. Доживљавање и драматизација учинили су. да то градиво буде приступачно и најслабијим ученицима. Доживљавање је било изазвано, а жељени успех постигнут. Али круна свега било је то, што су деца поред успешног схватања градива проживела један час весело и пријатно. Дух дечији био је дакле покренут на активност. Азто и јесте била главна сврха доживљавања и драматизовања.

Нешто доцније са ученицима четвртог разреда, на сличан начин, драматизовао сам народну песму „Кнежева вечера“. Прво сам једно пре подне са ученицима прочитао песму и објаснио им догађај који она описује. Да би ученици у својој машти могли створити јаснију слику целог догађаја и личности, које су у њему учествовале, показао сам им слику „Кнежеве вечере“, на којој сам им показао све личности које у овом догађају учествују и објаснио им њихов карактер и односе, па сам рекао да песму прочитају још неколико пута код куће, пошто ћемо је по подне драматизовати. Ова напомена била је потребна зато, да би деца боље схватила и разумела суштину и текст песме.

Истога дана по подне приступио сам послу. Поново сам прочитао песму драмски, уосећавајући се сав у улоге и личности кнеза Лазара и Милоша Обилића, нарочито наглашавајући стихове којим се изражава бол Кнежев, што ће га на Косову сутра издати најбољи јунак Милош Обилић, као и бол Милошев због увређене части и поноса јуначкога, нанесен му од Вука Бранковића клеветањем код Кнеза.

Уживљавајући се сам у овај догађај, читајући га драмски осећајно и наглашавајући карактеристичне стихове препирке између Кнеза и Милоша, успео сам да код деце пробудим потребан драмски осећај.

Ако би их ко посматрао после овог читања, видео би јасно на њиховим лицима осетно узбуђење, осећај бола. Као да су и они сами преживели овај трагични догађај.

Под овим утиском почело је извођење на исти начин као и код раније драматизоване приче. Само је разлика била у томе, што је у овој песми бол носилац ситуације који ученици сами треба да проживе.

Драматизовање ове песме успело је много боље, него раније драматизовање приче. Ученици су са пожртвовањем играли своје улоге