Učitelj

"венски педолошки конгрес, који је приредио стални одбор за при-

ређивање (претседавао је универзитетски професор Др. Михаило Ростохар, Брно) и који је уз огромно учешће делегата из свих словенских држава, осим Русије, одржан у Љубљани од 26 до 28 августа 1987 године. Тај конгрес је у сваком погледу (предавања, реферати, резолуције, посете) широм разгрнуо безграничну и за органски развој укупног живота преважну проблематику, која у свом плашту носи формирање младога нараштаја. На жалост није. се могло наћи потребних 50.000 динара да би се као посве интегрални део конгреса штампао још Зборник, који би изнео око 600 страна, те би верно приказао сав радни ток конгреса. Такав би Зборник био прави културни квасац, коме не би било равна. Телесни развој данашње омладине има већ у основној школи судбоносне пратиоце: малокрвност, нервозност, недовољну исхрану са својим последицама и томе слично. Нека је извор свему томе школски „систем“, нека пак, садашња социјална и економска „стварност“ родитеља. Како би се овај судбоносни погибаони утицај могао унеколико и најлакше смањити, ако већ не и отклонити, и то не само у начелу него и у појединостима, очигледно показује: »Родиик! дот кгајнсе Мапје« у Шмартном на

· Похорју (850 м). Из најскромнијих почетака посебне иницијативе

тај се „Дом“ већ после неколико година развио у соци јалну институцију која у месецима великог школског одбора сад већ прима на једномесечно летовање троструки турнус од по 100 дечака и 100 девојчица старости од 7 до 14 година. Мати природа, планин-

„ски ваздух, здрава и обилна храна, из свакодневних потреба са-

стављен поступак у смислу социјалног живота — таква су средства с којима безмало чудесно и несебично изводе улогу домаћина и домаћице управник Грчар и кадар његових помоћница које воле децу. Нешто слично је и у новоме чедно уређеном „дому“ на Гозду испод дивље романтичног Мартуљка, у коме се сваког лета прима до 160 железничарске деце у две групе, мушке и женске, као и већи број летњих „колонија“ односно „домова“ на мору.

Двадесетогодишњи биланс: Као што се син, кад му нарасту крила, радо поставља против очевих васпитних узора ги схватања, тако су се и наши гласници „нове“ основне школе за сада углавном побунили против досадашњих традиција. Међутим све се ближе примиче моменат, који је припремала „тиха“ револуција педагошке теорије. Мислим на развојну фазу, која ће _наместо досадашње побуне или антитезе, која је са својом „борбеношћу“ ипак само негирање пређашњег стања, наступити жива, -конструктивном делу управљена синтеза (измирење не трули „ компромис) из тога, што „нова“ школа стварно приноси доброга,