Učitelj

па АВИВ ТВАР ПНЕ АН ПН БЕН ЕН АЕН ЈЕ а 129

и из онога што ни у „старој“ није било без вредности. У томе духу би требало, као и са доста добре воље, решавати жива питања, која све гласније траже своја права, наместо: „Бога у школу! Политику из школе! Уметност у живот детета! Живот у школу! Уздижите држављанина! Телесној култури њено место!“ итд.

У синтентичном правцу, да старе вредности пруже новим руку, расправља на пр.: К. Огуа1а: »Kulturna pedagogika« (1927). — Mera: »Pedagoško-didaktična regeldetrija«. (Popotnik 1930/31). Hcerg: »Beseda o liublianskem tečaju o „moderni“ šoli« (Ped. zbornik 1931). — Dr. St. Gogala: »Temelji opče metodike. Uvod v praktično pedagogiko«. 1933. — Evgen J. Antauer, »Do stvarnega uka v I razredu osnovne Соје«. 1933 (распродато). — К. Огтуаја, »Ме иђцај, marveč oživljai! Esei o šoli« (Ljublianski zvon 1936). — И најзад огледна школа на Бежиграду у Љубљани, којом врло срећно и са великом љубављу управља Рудолф Кобилица, што је већ крајем прве године похвално посведочила „изложба“.

Са правне стране садашње стање наших школа прегледно и занимљиво приказује Др. Хенрик Стеска, управни судија, у стуmajH: »O organizaciji šolstva v Jugoslaviji« (Samouprava 19935).

2 Грађанска школа. — Наша грађанска школа је таKobe домаћи калем на јабуци из туђег расадника. Истина је да бивша Аустрија није надмашила ни једну грађанску школу која је била словеначка; међутим морамо признати да је немачка грађанска школа уживала међу Словенцима врло добар глас, те су родитељи радо давали децу у њу кад год им се пружила прилика. И многи угледни Словенци су тада учили на пр. у грађанској школи у Кршком (Др. Ромих, проф. Сајдл, народно економски органи затор Лапајне). И у Југославији се овај млади калем лепо примио. (Види Др. Л. Пољанец, »Рапазпје stanje meščanskih šol v Sloveniji« (Ред. ХЂопик 1922), те повољна расте пошто му добро прија народни зрак, као и то што „наставници“ и „наставнице“ имају довољно прилика да се у прописаним студијама на Вишој педагошкој школи у Загребу или Београду што темељније спреме за свој посао.

Грађанска школа у Словенији водила би још замашнију реч у социјалном подизању ширих народних слојева, ако би знала »beznov se, skal огтђаћ« (избећи подводне стене) које јој прете, хоћу рећи ако нарочито силом не би хтела у туђу њиву ниже средње школе или још и стручних школа, него се држала што тачније своје труда вредне задаће: давати дечку и девојчици право „основно“ образовање. У право, то није оно елементарно, које изводи основна школа, нити оно научно засновано које припада средњој школи, већ такво, које је неопходно свакоме ко се

Учитељ 9