Učitelj

Io ZoOCG— 141

Најмлађа педагошка организација у Словенији је „Учитељски покрет“ који је себи поставио за задатак проучавање социјалних прилика, у којима се обавља учитељски рад на селу. У том смеру иде већ Др. Јосип Јерај: »Рићојог ја Ктескева in proletarskega mladostnika« (P. хђог. 1929). Даље Јосип Јуранчић: »K poznavanju kmečke mladine (P. 2. 1935). Такође и Драго Цветко: »50cialna struktura dijakov na mariborski klasični gimnaziji« (Ped. zbornik 1935).

Границе планског васпитања

Школа јесте и биће увек плод свога доба. Управо зато је данашња школа морала постати жртвом „рационализације“, која је најмоћнија црта на обличју данашњег времена. Свет и живот сада највише гледамо са“такве стране, где би се много шта дало по неким бар делимице човеку разумљивим шемама, узорима и правилима „уредити“. Отуда је и узет садашњи прекомерни култ знања у школи. А ништа или скоро ништа се не рачуна, шта значе на разним пољима културног живота изван — разумске или ирационалне, то ће рећи неурачунљиве силе: осећање, природна осетљивост човека, саморасла импулзивност, ту или тамо дата генијалност!

И колики значај добија на пр. откриће потевесних слојева човечје душе! Јер је обилнији и за ток живота меродавнији, потсвесни, ирационални или разуму недоступнији део моје душе, онај исти, откуда нарочито извиру побуде или мотиви моје активности или неактивности у облику разних покрета, интереса, потреба и жеља.

Из потовесних слојева човечјег бића и живота пак долази и опет одлази такође врло много далекосежних чињеница, које човека формирају, тј. управљају га добрим као и супротним правцем. Колико је таквих сила, особито још упливних на млади нараштај, у свему томе што се у породици, на селу, у варошком животу итд. нехотице и у незнању сматра као навика, обичаји, традиција, јавно мњење, мода! Ко не би знао колико то одлучује при оцени што важи као нормална мера животних потреба (»згапдЧага ог Ше«) у погледу хране, одела, становања и што разликује културу духа сеоског човека од грађанина, пролетера, интелектуалца! Види Ha np. Dr. Vinko Brumen: »Vzgoini pomen domače kulture« (Ped. zbornik 1997).

Даље, шта значи у васпитном настојању дана средина (миље)р Јер мишљење, да би васпитање, социјална реформа, хигијена, правосуђе итд. сами могли човека повољно формирати, то лепо мишљење из полупрошлости морамо, нажалост, положити