Učitelj

у гроб, који му је ископало данашње учење о миљеу. Тако суди о томе знаменити психолог и педагог Вилхем Штерн. Јер ни онда, кад извршујеш свој посао као учитељ, шеф надлештва или у интернату, као саветник онима што бирају позив или ступају у законску везу или ма како друкчије у јавном животу — ниси само неко који свесно тежи за тим и тим циљем, већ си уједно људима пред собом део околине, то ће рећи, још неко који изражава такав и такав начин понашања или говора, те и те лепе или ружне навике, крепости, слабости, те да и све то не остане без дејства. Види K. Oapamnı »Pedagoški pogled na mladostnika, ki ie zapadal kazenskemu paragrafu« (Ped. zbornik 1996).

Ипак смо као глуви и слепи. Стога нам дело за добро младог нараштаја постаје зидање вавилонске куле те ће и доживети исту судбину ако не будемо стварније уважавали све силе од којих зависи чврстина у израђивању васпитног човека. Види на пр. лепи чланак: »датогјепе зПе« који је написала Алојзија Штеби (Педаг. зборник 1922).

Васпитна политика Тужимо се на зла времена. Али откуда ипак, ако не из редова подмлатка, могу доћи бољи људи, који би једини донели и боље данер Само како ће они израсти из данашње школе, која је само још голи механизам без душе, коју је испио рационалистички вукодлак» И остала је сама кост од бирократске школе, којој су све и сва сведоџбе и дипломе — јер су јој све за човека пресудне силе „непознате као извори Нила“. Како се не уважи бар то, шта значи у животу народа — васпитни количник! А што је тако мртво, како ће дојити млада, гладна живота бића» Како се можемо надати лепој будућности, докле нам се подмладак гуши у тако затрованој средини» Не варајмо себе и друге! На чистину мора Прешернов Палинур, кога ћемо о другој двадесетогодишњици весело спремати: Ti nam otel si čolnič, si mu z jadrami krmo роргауп, Ti mu pokazal si pot pravo v deželo duhov!

Тај Палинур би могла бити са својих важних задатака смишљено вођена васпитна политика. А пре свега другог морала би се постарати, да се што тачније припреме, „буџетирају“, све живе силе које човека одликују, ма од куда оне долазиле. Тек онда биће могуће на пр. помоћу законодавства или још боље, помоћу јавне свести потпомоћи ове силе тако како заслужују, или пак њихов утицај искључити, односно ограничити.

Осим овога не би смели презирати ни то да живот показује и такве стране, које се по свом бићу не дају од спољашњих фак-

i |

ide. eu Mk O. Aka Mari