Učitelj

опширна и научно фундирана дела скоро на свима подручјима филозофије, од метафизике па до стварне теорије и логике.

Ако се обазремо унапред на развој најважнијег филозофског подручја, које већ постоје самостално, на психологију, морамо навести поред опширних дела о општој психологији још и систематска дела о омладинској психологији, што је за словеначку психолошку литературу новост, Између већих дела о општој психологији морамо споменути сва три: Veberovo „Analitičko роја 10" и њену допуну „Осг« рз1ћо]јог1је"; Џбеп!сп:Коо „Оуод у Того #1ј0", „Маиџк о сС1охеКки"' и O zvalдоуо „Озпоупо рс!ћо!ог1ј0". Сва три дела су систематски приказ човековог доживљавања и појединих елемената наше душевности, премда се по суштини и' методу доста разликују.

Веберова метода одговара школи из које је он изашао (Ме!попе), и она је за словеначку психолошку литературу новост која нам је донела много нових видика. Аналитична психологија (1924) не приказује све могуће конкретне трзаје човечје душе, већ хоће да отвори очи за оне душевне елементе, које називамо врстама доживљавања и на њима још за појединачне компоненте, које нису само логичним путем задобивене, него су и душевно реалне и имају важан уплив на целину доживљавања и посебно још на међусобну свезу између појединих доживљаја. С аналитичном психологијом смо приступили код нас једној научно подробној методи истраживања човечје душевности, која се не задовољава само с комплексом доживљавања и с разумевањем за целину доживљаја, већ иде по методи тражење битних елемената до коначног рашчлањавања доживљаја. То рашчлањавање пак хтело је показати код нас нов и научно припремљен пут за разумевање целине, јер се аналитична психологија није хтела ослонити само на интуицију која гледа на целину. Она је хтела да се ослони на аналитичну методу, која с подробним елементарним психолошким делом пружа подлогу за стварно и објективно разумевање целине. То је велика одлика аналитичне методе, која се дакле не уставља при анализи елемената ради анализе, већ употребљава ради разумевања доживљавања само аналитичну методу.

(Осим методе аналитична психологија нам је још отворила пут ка непосредном сазнању тога, што именујемо душевним. Помоћу сасвим тачних разлика између физичких и психичких појава, иако Вебер на жалост није поставио и разлику између душевних и духовних, дошли смо дакако преко индиректних аргумената ипак до сазнања што је ушште суштина душевности. Сазнали смо да је психичко заиста навезано на физички свет, да је психологија ипак независна од физиологије, осим при најелементарнијим доживљајима, који су на граници између оба реална света. Тај директни поглед на свет доживљавања и на свет душевних елемената био је за поратни словеначки психолошки смер врло значајан, јер је сам одлучио проблем о односу између тела и душевности и пренео код нас проблематику сасвим на страну душевности саме, чиме смо дошли бар до првих зачетака дубљег домашаја у богатство и разноликост човечје душевности. Тако је аналитичка психологија, која је показала за сада само структурне елементе душевности, по својој методи и по својим успесима по нужди дошла до подробнијег и конкретнијег са-