Učitelj

о раду и закључцима Конгреса. На предлог тајника Комора је одлучила (30-У1-1981) да се оснује Станица за саветовање код избора звања. Извршење одлуке је поверено органу Коморе „Заводу за унапређивање обрта“. Ради организације станице био је ангажован Д-р мед. и фил. А. Форенбахер, конзулент Коморе и у оно доба директор Државне обртне школе у Загребу. Обишавши Минхен, Берлин, Праг и Беч Д-р А. Форенбахер је поднео опсежан извештај, који је објављен као прилог „Привреде“ (у Мо 6, јуни 1931). На основу овог извештаја и мишљења компетентних и заинтересованих фактора Егзекутивни одбор Завода закључио је, „да се приведе у живот Станица за саветовање код избора звања“. (19-М1-1931). За шефа, лекара и саветника Станице био је постављен Д-р А. Форенбахер. За психолога је изабран професор Држ. учитељске школе у Загребу Д-р 3. Преград. Станици су обећали помоћ и стварно је помажу Психолошки институт и Клинике загребачког универзитета. Станица је отпочела рад 2-1-1932 г. Доцније сарадником Станице постао је Д-р 3. Бујас. О раду Станице лепу претставу дају њени

годишњи извештаји. Из њих се види да су испитани: 1932 — 377 кандидата за разна звања; 1933 — 936; 1934 — 1128; 1935 — 974; 1936 — 962: 1937 — 1439, свега је досада подвргнуто психоме-

триском и клиничком прегледу преко 6500 кандидата. Ове бројке очигледно сведоче о врло интензивном раду Станице. Мора се признати да је допринос Станице развоју психотехнике у Југославији врло замашан и значајан. О радовима Д-ра А. Форенбахера и Д-ра 3. Бујаса било је раније речено. Исто тако заслужује нарочиту пажњу рад првог психолога Станице Д-ра 3. Преграда. Могло би се казати да је Д-р 3. Преград, с обзиром на његове студије на универзитетима у Загребу, Берлину и Бечу и после специјалног проучавања психотехничких установа у Минхену, Лајпцигу, Хале, Берлину, Дрездену, Бечу и Прагу, најподеснија личност да организује и води психометриски рад станице. У вези с радом у Станици и у сврху пропаганде психотехнике Д-р 3. Преград је објавио велики број чланака и расправа, од њих ћемо навести овде само неколико: „Станица за избор звања“, 1932; „Избор звања“, 1982; „Акције за оснутком Станице при избору звања у Дравској бановини“, 1933; „Неколико мисли о психотехници“, 1933; „Пеихотехника у војсци, 1934; „Интернационални психотехнички конгрес у Прагу“, 1934; „О примењеној психологији и њеном раду на подручју и слагарског звања“, 1936; „Психотехника у привреди“, 1937. Неки научноистраживачки радови Д-ра 3. Преграда, као што су испитивања средњошколаца и становништва у Мрацлину још нису публиковани. Информативно - популаризаторски рад Д-ра 3. Преграда није се ограничио на публикације, већ је нашао израз у многобројним јавним предавањима из разних подручја примењене психологије. Ова су предавања, било строго научна било популарна, одржана у народним универзитетима Загреба, Марибора, Вараждина и Цеља, у Академском педагошком клубу у Загребу, на учитељском течају у Кршком, на учитељским скушштинама у Загребу и Крапини итљд. Захваљујући Д-ру 3. Преграду, који је приредио материјал за графичке приказе, југословенска психометрија је први пут претстављена на изложби у иноземству и то на „Интернационалној изложби за