Učitelj
често ће се чути чак и од оних људи, који за Цвијића ни чули нису, где се међусобно карактеришу као динарци, панонци итд.). И о двадесетогодишњици овога одлучујућег и основног дела наше етнопси“ '"хологије можемо констатовати само најширу и обилату његову плодност.
Па претстављајући развој наше етнопсихологије за последње две деценије у најопштијим потезима, како нам то сам унапред одређени оквир овог чланка налаже, ми ћемо у ствари моћи повући само главне линије стваралачког утицаја и продужавања овог Цвијићевог дела.
Два су правца психолошких испитивања нашег народног живота постала у вези са Цвијићевим делом: један правац, онај основни, којим се сама Цвијићева школа продужује а његови резултати проширују, прецизирају, продубљују и делом исправљају, и други правац, карактеролошки, који, све и ослањајући се стално, отворено или прећутно, на оно што је Цвијић утврдио, држи се биолошког момента као доминантног како у друштвеном тако и етничком психичком животу. Па расмотримо пре свега овај последњи правац који се на први поглед јавља као побочница Цвијићевом правцу, али који је, као што ћемо видети, у најтешњој вези са њим.
1
На челу карактеролошко-типолошког правца стоје у току последњих двадесет година д-р Герхард Геземан, професор немачког Универзитета у Прагу и д-р Владимир Дворниковић, професор Универзитета у Загребу.
Геземан надовезује свој врло плодни истраживачки карактеролошки рад на резултате Цвијићеве етнопсихологије. То он изриком вели у својој обимној студији Мон ко сћагакретојо ње фег Чегђокгоагбепз) у којој се задовољава тиме што ће резимирати етнопсихолошку методу и науку 0 Јужним Словенима, тога, како он вели, „генијалног научника“, узимајући их као пример за углед у стварању колективне или етничке карактерологије која у карактеролошком правцу још није постојала, пошто се овај праваш био усредсредио на индивидуалном. Геземан мисли да би Цвијићевом начину рада требало додати још само филолошке методе немачке карактерологије, па би резултати његове науке били потпуни и карактеролошки исцрпни.
Па радећи на питањима наше народне психологије, Геземан и није желео ништа друго већ да дело Цвијићево допуни са те језичко-књижевно-културне стране. Зато се он и бацио свом снагом на испитивање феномена епског и лирског народног певања код Јужних Словена. Тако је и настао 1934 године врло плодни часопис Прилози проучавању народне поезије, који је окупио бројну екипу данашњих истраживача народне песме. Овоме часопису је Геземан написао Реч унапред, дао главну оријентацију и пружио студије као што су О Бановићу Страхињи и Пролегомена поводом грамофонског снимања босанске народне песме.
. >) Јаћгђисћ дег СћагаКктего1огте, књ. М, Вегип, 1928, стр. 205—271. |