Učitelj

Јована Ердељановића, професора Универзитета, низ чисто етнолошких монографија у Етнографском зборнику Српске краљевске академије наука (Јеремија Павловић, Живот и обичаји народни У крагујевачкој Јасеници у Шумадији, 1921; итд.) у којима се редовно посвећује један одељак психичким појавама. Дела пак која су у истом Зборнику уредили д-р Тихомир Ђорђевић и д-р Веселин Чајкановић, професори Универзитета, обилују драгоценим подацима о најстаријем, примитивном нашем народном менталитету (Стеван Тановић, Српски народни обичаји у ђевђелиској кази; Љубомир Пећо, Обичаји и веровања из Босне; Јанко Ђорђевић, Обичаји и веровања из сиринићске жупе; ит.). У овоме смислу ће бити несумњиво од изванредне користи за етнопсихолошку науку и оно мноштво студија што га је д-р Тихомир Ђорђевић сакупио у својих десет књига Наш народни живот (1—Х, Београд, 1930—1934) | а нарочито његова последња књига Зле очи у веровању Јужних Словена,2!) која је крцата пуна одличних проматрања и зналачки прикупљених података:

Међу нашим етнолозима,који су се за последње две деценије видно истакли, посебно место припада д-р Сими Тројановићу, професору Универзитета, нарочито с обзиром на етнопсихологију. Овај вредни истраживач и плодни писац био је, што се ове науке тиче, у тесној вези са Цвијићевим схватањима и радом. У овоме смислу су од изванредне користи две последње његове монографије Ватра у обичајима и животу Српског народа") и Психофизичко изражавање српског народа поглавито без речи“) — У своме чланку Јединство народног духа“) Тројановић се позабавио и једним општим етнопсихолошким проблемом, наиме подударношћу основних одлика примитивног менталитета с једног краја света на други, па и са оним примитивним одликама које се сачувале у нашим народним веровањима и обичајима. Решавајући овај проблем, објашњава он ову подударност тиме да „видимо исту душевну радњу, по разлогу истог састава мозга и целог живчаног система код свију раса целог света“.

И традиција се продужује; подмладак етнолошке науке, који је највећим делом истовремено и Цвијићев ђак, бавећи се етнолошким питањима, не може а да не прелази и на поље чисто етнопсихолошко. Научни рад д-р Миленка Филиповића, професора Универзитета и његових ученика јесте на пример такав. Видети нарочито његов чланак Посматрања о телесним и душевним особинама становника Скопске котлине.) У овоме смислу драгоцене етнопсихолошке податке пружа његов рад Култ Стевана Дечанског на Овчем пољу) и рад Татомира Вукановића О култу Стевана Дечанског у Метохији") — Па тако и одлични проматрач народнога живота свога родног краја, Стеван Тановић, позабавио се и општим мента-

а) Срп. етнографски зорник — Српске краљевске академије наука, књ. ХХЦ, Београд, 1988.

2) ађта., књ. ХХМ, 1934.

25) арта, књ. ХГХ, 1934.

2) Јужна Србија, Скопље, 1922

2 Социјалномедицински преглед, Београд 1938.

26) Хришћанско дело, Скопље, 1987.

2 ја