Učitelj

уДојуднннннннннн____________________----=====

та“ Омера и Мериме.) — Поред тога дао је две расправе чисто методолошког и општег карактера: Панкалистичка теорија о етнолошком развитку сазнања у прелогичком добућу и О методи етнопсихологије.5') — Затим је дао монографију о једној црти примитивног менталитета нашег народа: Ђурђевско јагње и кравај у Малешеву као партиципациони реликт примитивног колективног менталитета) — Најзад, објавио је он и једну књигу етнопсихологије раса Расе и расизам.5%)

Тако у најкрупнијим потезима изгледа развој наше етнопсихолошке науке за последње две деценије, развој који је истовремено методолошки и садржински. Сам садржински развој једва да смо могли овде само назначити и окарактерисати, толико прелази

оквир овог осврта.

Ш

Развитак филозофије У Југославији (on 1918 до 1958 1.)

Дор Милан М. Јовановић, Ћуприја | — Философија у Срба 1918—1958

Историјски се не може утврдити када је почела философија у нашем народу. Али, скоро све наше народне песме са прехришћанским обележјем садрже философске медитације, те се намеће закључак да су анонимни мудраци, још пре појаве писане философије у Европи, ронили у Космос откривајући у њему вечне законе и непроменљиве смерове. Д-р Никола Поповић запажа „да у духу нашега народа постоји јак философски интерес. То се нарочито јасно показује како у нашој народној тако и у нашој уметничкој поезији“. Тиме је доцније омогућено појединцима, почев, углавном, од Доситеја Обрадовића, да брзо уђу у европску философију и да ту нађу њима непознато диференцирање и формулисање проблема, чију генезу на западу они нису могли да прате због историјских прилика

4) Дуча, 1987, књ. |, бр. 4.

55) Живот и рад, 1981.

51) Полемика у Јужном прегледу, 1932 сепаратно отиснута.

57 Вјесник етнографског музеја у Загребу, 1988. 58) Издавачка књижарница „Славија“, Скопље, 1937.

а о UK ba m ROLAND А“ у а

4 ред ~