Učitelj

222 и ита

17

Развишак социологије у Југославији

(од 1918 до 1938) А. Огрис, Љубљана

1. — Социологија код Словенаца од 1918 до 1958 год.

Најзначајније, што је било на словеначком написано о социологији, потиче из пера д-р Е. Спекторског. Само аутор са таквом општом стручном ерудицијом и са тако савршеном философском културом могао нам је дати »22 годоу!по зосја!јпе #11070Гтје« какву смо у две свеске добили год. 1932/33 и коју наша критичка публицистика није знала по заслузи оценити, То опширно дело, чије бих поновно и још вишеструко читање препоручио дораслој и ученој интелигенцији, пружа на угодан и уједно прегледан начин развој гледишта о друштву и друштвеном животу, како пред рађање имена социологије тако и по њему. Упркос свих непрегледних социолошких књижевности чак и у западној Европи, не би се нашло ни толико довољно јасних и критичких списа о метаморфозама социолошке мисли, колико да се употребе и прсти друге руке. Да бих подробније говорио у том смислу о садржини тога мајсторског дела, не треба мислити: превише је богата. Али бих могао дати добар саBET: ко намерава студирати социологију и њену проблематику, нека почне с том књигом Спекторскога, а ко је прешао на подручју со: циологије већ дужи пут, нека се опет врати к њој; из ње ће, поред много ствари разабрати и то, зашто је социологија у данашњем свом стању као самостална наука са сопственим предметом, односно сопственим гледиштем и адвекатном методом, свагда још само заветовање (обећање) и шта би социологија евентуално могла бити.

Аутор великог дела »Ргоћђјета socialnoi fiziki v XVII stol.« (1910 до 1916) објавио је на словеначком још и расправе: »Маstanek зосто1ог!је« и »Мазгапек пастопа гта« (обе у ревији »М:зе! 1п део, 19936), »Usoda ideje naravnih zakonov v socialni filozofiji« (Zbornik jurid. fakultete, IX, 1) и »Тбдппјез ;п Масћеј5« (Zbornik, XIV, 1).

Словенац, који је за прошлих двадесет година највише OGOгатио нашу социолошку књижевност, јесте д-р А. Г осар. У свом »Џуоди у взостојог јо« (П делу књиге: »Казргауе o družbi in družabnem življenju«, 1932) Manaxe H утемељује свој сопствени систем социалних наука, који треба да служи као оквир у коме се дају бар према садашњем стању науке разврстати све појаве и проблеми друштвенога живота. У том широко заснованом систему заузима општа социологија први уводни део. Општу социологију означава Као науку о општим, основним појавама друштвеног живота, тј. науку о односима и чиниоцима који удружују и раздружују, и о социолошким творевинама. Ове саме редуцира с критеријем значаја и интензитета социјалних веза на две типичне врсте, на друштво и заједницу, али ипак само употребљава, као што се види, ту поделу