Učitelj

Богомилској (Велешки) 98,3%; Кадиновској (Бања-Лучки) 99,0% итд. итд. („Сва деца у овој општини слабо се хране, тако да највише једу суху проју без икаква мрса. Од 1509 деце има само 15 деце која би имала нешто мрса да једу преко године“ — закључак анкете потврђен, као и анкетни резултати у свима осталим општинама, од стране надлежне управе општине Кадиноводске) итд.

До пре неколико година број недохрањене школске деце био је у појединим општинама процентуално и већи, али се са успостављањем школских кухиња за неколико постотака смањио.

Упоредо са радом на остварењу школских кухиња, ради се (и ако не довољно) и на установљавању фондова за помагање сиромашних ђака. Исто тако отпочела је да се посвећује бар извесна пажња и дечјим домовима и дечјим игралиштима.

Развој ових установа за социјалну заштиту школске деце (ученика народних, грађанских и средњих школа) илуструје се следећим статистичким подацима Секретаријата Уније за заштиту деце.

Од 1,515.115 ученика народних, грађанских и средњих школа — 1,205.000 је социјално угрожено ма у ком виду, од којих је, пак, преко 827.000 потхрањено. Од 827.000 хронично слабо исхрањиване деце из 8.979 народних, грађанских и средњих школа, исхрањивано је у 704 школске кухиње укупно 50.525 ученика. Поред тога, из школских фондова помогнуто је свега 21.433 школска детета, а у ђачке домове“ збринуто је укупно 7.211 ученика. У свима заводима и домовима за дефектну и напуштену децу збринуто је укупно 1.773 детета. Значи од 1,205.000 социјално угрожених ученика, помогнуто је ма у ком виду укупно 80.942 ученика, а осталих 1,124.000- социјалнс угрожених а често и потпуно незбринутих ученика остало је без икакве јавне заштите, односно без икакве друштвене помоћи.

одравствена заштита школске деце теориски је много боља него здравствена заштита предшколске и ваншколске деце. Тако је н.пр., на основу 5 7 Закона о здравственој заштити ученика прописано је у чл. 1 и 2 Правилника о лекарском прегледу деце за школу: „Свако дете може бити уписано у народну школу само на основу лекарског прегледа. Преглед врши школски лекар... или надлежни општински лекар“. Овај је пропис, као и многи други, сам по себи врло савремен, али вршећи анкету о животним приликама наше деце, утврдио сам, на жалост, да у преко 9.500 сеоских насеља, односно да преко 2500 сеоских општина уопште немају никаквог лекара, а најмање школског или општинског. Укупно 853 сеоских лекара треба да задовоље потребу преко 12,000.000 сеоског становништва, распоређеног у 3.385 сеоских општина!...

Школске поликлинике показују неоспоран напредак, али су и оне још врло далеко од потребног нивоа чак и у квантитету свога рада. На 8.879 народних и средњих школа долазе свега 33 школске поликлинике и 57 Одељења за заштиту школске деце. Од 1,513.115

# Овде су урачуната и она деца која су интернатски смештена у домове о трошку својих имућних родитеља (као на пр. у средњошколски дом Краља Александра у Београду итд.), те је број у домовима збринуте сиромашне и социјално угрожене деце стварно много мањи, про-

центуално скоро безначајан У односу на укупан број социјално тешко угрожених и незбринутих ученика.