Učitelj

ушију, носа и грла, 40.518 на болести зуба, 24.823 на болести очију, 33.228 на хируршке болести, 4,414 на болести од цревних паразита, 37.716 на кожне болести и 25.034 на остале болести.

Социјално-економске прилике, под којима живе наша школска деца, отвориле су врата нарочито инфекцији — КИН Од свих жртава од туберкулозе у нашим градовима, 21% јесу несретма деца до 14 год. старости. (У Крагујевцу 29%, Бејој Цркви 30%, итд.). У Београду је од свих умрлих ученика основних, грађанских, средњих и стручних школа (у 1937 г.) 54,7 % умрло од туберкулозе. Од све болесне деце, која прођу кроз државну болницу, 40% пада на плућне болести и туберкулозу. Уопште, смртност од туберкулозе градске школске деце у Југославији несравњено је већа од дечје смртности од исте болести у Данској, Америци, Канади итд. Тако, на 10.000 становника одговарајуће добне групе (узраста) умрло је од туберкулозе ;

Смртност градске деце школског доба од туберкулозе:

Године старости:

— | од10–15.

ДРЖАВА од 6—10 г. | (пижи раз-

(ва Југосл. - Београд) |(00Н- школа) | реди средње школе)

На 10.000 стан.исте старо сти

Сјед. Амер. Државе

(1934) 0,62 0,95 Данска (1934) 1,26 1,38 Аустрија (1932) 2,71 1,39 Немачка (1933) 4,65 1,73 Београд (1985) 13,14 18,50

И општа укупна смртност наше деце из основне школе, упоређена са општом смртношћу деце исте добне групе код западних. и северних народа Европе, показује запрепашћујућу несразмеру:

На 10.000 деце од 5—10 године старости умрло је деце исте добне старости:

( годишњи просек)

ДРЖАВА мушке | женске Данска _ 13 | 11 Швајцарска 17 16 Немачка 19 11 Енглеска 23 20 Француска 23 22 Југославија 61 62

e a Ia виптинве а пиштипивсвешненинаивниссалдиитлиц и пир Cer aas

да к–—

Лава. (