Učitelj

деци. „Павловски нацрти“, „Река“, „За иконом“ изгледају као да су за децу написани.

В. И. Дмитријева (рођ. 1859) описивала је живот и добро је упозната са руским селом и сеоском децом, па је дала врло успеле психолошке портрете. Најбоља јој је прича „Малиш и Жучка“; добре су јој збирке: „Горјун и друге приче за децу“, „Пролетњи цвет“. Писац несумњиво има велики талент. Вредност његова та„лента је у томе, што васпитава у малим читаоцима свест о човечјем достојанству и поштовању према човечјој личности.

С. Ј. Јелпаћевски (1854—1932), заједно са Дмитријевом, ближи се групи око „Рускога богатства“ и за децу је написао две ствари: „Хектор“, причу о животу једнога пса који умире од туге због растанка с дечком и „Из прича о прошлости“, пишчеве успомене, које су обојене топлим осећањем према његовим рођацима, и нису без друштвенога значења.

Н. А. Рубакин (1862) је врло плодан писац и нарочиту популарност уживале су његове научно-популарне публикације за децу. Његове белетристичке ствари су занимљиве, језик му је прост и приступачан, али уметничке вредности нису високе („Изучавања доктора Исака“, „Вечна слава“, „Миторошкино приношење жртве“).

Група писаца, које смо изложили, на челу са Корољенком, долази у ту струју уметничко-реалистичкога правца, коју су неки испитивачи назвали неонародњаштво. Ова струја је оставила дубоки траг и нема сумње стоји у крвној вези са толстојевством, које је иу литератури за децу заорало врло дубоку бразду.

Л. Н. Толстој (1828—1910) иступивши са проповеђу опраштања и стапања с радним народом у име бољега и пунијега схва. тања животних задатака, писао је и много и нарочито за децу. Пре свега ваља истаћи његову знамениту „Књигу за читање“, у којој је изложен диван материјал за систематско читање деци свих узраста. Добре су и пригодне за децу: „Поликушка“ — јасна слика из епохе кметскога права, „Аљоша Горшак“, „Лажни купон“, „Шта сам видео у сну“, „После игре“ и „Приче о Севастопољској одбрани“. Толстојеве ствари за децу рашириле су се необично много. По моме рачуну само у 1912 год. било је наштампано 1 4138000 примерака његових прича, скаски и др., које су биле намењене деци. 12 500 примерака на јерменском, латишком и есперанту.

Издавачко предузеће „Посредник“, постало под утицајем Л. Толстоја, тежило је да своја издања начини приступачнима како одраслим људима, тако и деци. Од 1897 „Посредник“ је почео издавати „Библиотеку за децу и омладину“.

И. И. Горбунов-Посадов (1864), ортодоксни толстојевац, онај ко се не противи злу, позивао је децу да „у тиранину виде брата“, да воле, праштају и благосиљају — био је душа „Посредника“ и свих почетака овог издавачкога предузећа у области литературе за децу. (Серија књижица: „Малој деци“, „Милосрдне звери“, „Порука“ и др. приче, „Пастир и царски благајник“ — збирка песама, „Звезда водиља“, „Пријатељ животиња“ и др.). Од 1898 г. он је издавао часопис за децу „Кула светиља , издао је серију књижица за. децу „Светско братство“, у којима је штампао пацифистичке