Učitelj

i Сретен М. Аџић је једна од најистакнутијих личности у српском и сужнословенском свету. Поводом откривања споменика пред зградом учитељске школе у Јагодини 15 октобра 1939. год. приређена је и значајна педагошка свечаност, па је и ова Споменица ушла тога дана у продају. Њен је садржај обилат. У првом делу изнет је живот и рад Сретена Аџића (биографија и библиографија) од Д. Ђ. Димитријевића и Милована Ристића. Ова биографија врло пластично претставља живот Аџићев и чита се лако и пријатно.

Други део износи одломке из Аџићевих одабраних дела. Из Учитељевих забележака (Комадић писаљке, Неће да превари, Мали Коде) из Васпитачевих забележака (Наш јединац, Васпитачево васпитавање, Детиња душа, Основица свему, Сувишна брига, Деца рушитељи, Преображење, Поправљање људскога рода), из Ручнога рада у мушкој школи из Телесног васпитања, Говор на дан отварања мушке учитељске школе, Краљ Петар 1 у школском украсном врту, Лековите биљке у Југославији, На ливадици вечности, Биљчина душа, Одбир најмедоноснијих биљака Југославије, Леп ли ће бити дан, Просвета.

У трећем делу налазе се чланци, које су савременици и ученици писали о своме учитељу Сретену Аџићу. И то — Живојин Карић: Сретен Аџић (песма), Драгољуб Петровић; Посмртни говор на Аџићевој сахрани, Комеморативна седница 17 јануара 1934 r., Драг Петровић: Сретен Аџић, · Милић Р. Мајсторовић: Сретен М. Аџић као учитељ, Цветко Поповић: Сретен Аџић и национализам, Момчило Милетић: Шта је Сретен Аџић урадио за Јагодину, Душан Јовановић: О значају Сретена Аџића, Михаило Аврамовић: Сретен Аџић наш први социолог васпитач, Сретен Динић: Сретен Аџић као народни просветитељ, Војислав Младеновић: Сретен Аџић, Вељко Поповић: Сени и успомени Сретена Аџића, Живојин Карић: Моје сећање на Сретена Аџића, Драгослав Јевтић и Светозар Ђокић: Сретен Аџић (извод из награђеног темата), Аџић као књижевни радник, Аџић као природњак, Аџић као астроном, Александар Радивојевић: Једна успомена, Евгеније Тимонов: Сећање на покојног Аџића, Сава Петковић: Једно писмо Сретена Аџића.

Ову споменицу топло препоручујемо свима нашим просветним радницима и читаоцима, а нарочито Аџићевим ђацима, тим пре што приход од Споменица иде у „Фонд Сретена Аџића“ за помагање сиромашних ученика учићељске школе у Јагодини.

М. Р. М.

ЗЕМЉОПИСНА НАСТАВА У ПРАКСИ НОВЕ ШКОЛЕ, написао Петар Н. Пушкар, учитељ у Сарајеву. 1939 г. ср. 80, стр. 50. Цена 18— дин. Издање пишчево..

Савремена настава је поодавно прокламовала познати принцип животне близине, који упућује народну школу као животну заједницу на најужи додир са животом. Зато је школа данас део правог и истинског живота; зато се наставно градиво за народну животну и радну школу црли из свакидашњег правог живота. Данашња школа, према овоме, спрема ученика у својој радној и животној заједници за вршење животних функција у животу после школе. Ово начело животне близине у најужој је вези са завичајном и земљописном наставом. У овом погледу савремена методика земљописне наставе пружа низ средстава кроз разнолике могућности. Наставни програм обухвата овај део наставе народне школе општим контурама у целини. Али поступак у извођењу ове наставе, као и потребно изворно штиво, претстављају посебне одељке савремене дидактике. Досадашњи наставни поступак, управо поступак традиционалне народне школе у земљописној настави, ушао је већ поодавно у фазу потребне, животом наметнуте реформе.

Живот упућује наставнике, да у градиву земљописне наставе не истичу само положај, границе, орографију, хидрографију, становништво, места, извоз и увоз, како се то и данас, кроз многе уџбенике ове наставе запажа. Начело животне близине и принцип васпитања географског мишљења захтевају, да се свему томе дода још и све оно социјално, духовно и културно, што га у животу једног народа или једне државе, области имају ове материјалне и социјално-политичке прилике. А у овоме је и услов могућности спровођења ове наставе кроз природну концентрацију целокупног наставног градива једног разреда народне школе. Јер, колико је год по-